З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

1999
2 0 0 0
млрд.
сум
%
млрд.
сум
%
Ялпи ички махсулот
2128,7
100,0
3194,5
100,0
Ш у жумладан:
• иш лаб чикарилган 
товарлар киймати
• курсатилган хизматлар 
Киймат
и-
1070,5
772,4
50,2
36,4
1614,2
1173,9
50,5
36,8
*Манба: 
Социально-экономическое положение Республики Уз­
бекистан за 2000 год. Тош кент, 2001, 8-бет.
М оддий ишлаб чикариш сохаси уз навбатида икки булинмадан
— биринчи ва иккинчи булинмалардан иборат булади. Биринчи 
булинмада ишлаб чикариш ва хизмат кУрсатиш корхона ва таш ки- 
лотларининг ишлаб чикариш истеъмоли учун зарур булган восита­
лар — станок, машина, асбоб-ускуна, хом ашё ва турли м атериал­
лар ишлаб чикарилади. Иккинчи булинмада эса халк истеъмоли учун 
зарур булган истеъмол товарлари ишлаб чикарилади.
Биринчи булинмада ишлаб чикариш дан ч и ккан товарлар шу 
йилнинг узида иккинчи булимда ва хизмат курсатиш сохаларида 
ишлаб чикариш воситаси сифатида иш латилиши мумкин, иккинчи 
булинмада яратилган товарлар ва номоддий соха хизматлари Уз нав­
батида биринчи булинма учун зарурдир. Ш унинг учун улар Уртасида 
доимо иктисодий алокалар ва муносабатлар содир булиб туради.
Аммо шуни таъкидлаш лозимки, иш лаб чикариш жараёни ж а­
мият тараккиётининг хамма боскичлари учун хос булган умумий
41


\о д и са булса-да, киш илар, со хал ар, корхоналар уртасида маълум 
шаклдаги узаро муносабатсиз амалга ошиши мумкин эмас. Ш унинг 
учун ишлаб чикариш жараёни хамиша маълум бир ижтимоий ш акл­
да, яъни шу даврда амал килаётган ишлаб чикариш муносабатлари­
га мос холда олиб борилади.
Бозор иктисодиёти шароитида хар кандай ишлаб чикариш , бир- 
томондан истеъмол киймати яратиш дир, иккинчи томондан, мод­
дий воситалар ва мехнатнингсарфланиш и, янги кийматнинг ярати- 
лиш и, бош кача килиб айтганда, кийматнинг усиш жараёнидир.
Хар кандай махсулот, шу жумладан, бозор ш ароитидаги ёки 
унга утиш давридаги мехнат махсули хам икки хил хусусиятга эга: 

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish