З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet272/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

Каримов И.А.
Оюд на обод Ватан, эркин на фароион \аёт — ппровард
мацеадимих Т.: «Узбекистан», 2000, 17-бст.
319


Республикада бу со\ада курилган чора-тадбирлар натижасида 
Хозирги кунда хусусий тадбиркорлар сони 3,5 млн. дан орт и к, киши- 
ни ташкил килади. Иш билан банд булганларнинг умумий сонида 
кичик ва урта бизнесда машгул булганлар улуши 46,7 фоизга тенг 
булиб, уларнинг 1,8 фоизи урта, 5,8 фоизи кичик ва 39,! фоизи 
хусусий корхоналар хиссасига гугри келган. 2000 йилда Республи­
када урга ва кичик бизнес корхоналари ялпи ички махсулотнинг 
31,0 ва саноат 
м а \ с у л о т л а р и
хажмининг 11,3 фоизини ишлаб чи- 
Карган. Уларнинг улуши курилиш ишларида 37,0 фоизни, чакана 
савдо айланмасида 45,9 фоизни ва а\олига пулли хизмат курсатиш- 
да 37,9 фоизни ташкил калган.
Республикада давлат томонидан кичик ва урта бизнесни ривож- 
лантириш буйича ишлаб чик,илган дастурларнинг амалга оширили- 
ши натижасида 2005 йилгача булган давр давомида кушимча 1215 
минг кишини иш фаолиятига жалб килиш кузда тутилган.
Агар 1999 йилда кичик ва урта бизнесда банд булганлар сони- 
нинг 5,2 фоиз ортиши ахоли реал даромадлари кушимча усишининг 
1/5 кисмидап купрогини (23,2%) таъмпнлаган булса, 2005 йилда бу 
сохада банд булганлар сонини 1,2 млн. кишига ошириш, улар даро- 
мадларидаги цушимча усишнинг тенг ярмини бериши мумкин.
Иккинчидан, 
хизмат сохасини ривожлантириш, ахолига курса- 
тиладиган ижтимоий-маиший хизмат ва курилиш буйича хизмат 
турларини анча кенгайтириш. Бунда хам кишлок жопларда хизмат 
сохасини ривожлангиришга устунлик берилади.
Республикада 2000 йилда ахолига пуллик хизмат курсатиш хажми 
305,4 млрд. сумни ташкил килди. Унинг 43,7 фоизи давлат ва 56,3 
фоизи нодавлат мулкчилигидаги корхоналар томонидан амалга оши- 
рилди. Хусусий корхоналар улушига курсатилган хизматларнинг 36,1 
фоизи тугри келади.
Кишлок, жойларда ахолига курсатилган руллик хизматларнинг 
салмоги 21,0 фоизга тенг булиб, уларнинг деярли 85,0 фоизи уй- 
жой ва коммунал хужалиги, йуловчи транспорти ва маиший хизмат 
сохал а рига тугри келади.
Учинчидан, 
кишлокда кенгтармок/in ижтимоий ва ишлаб чика­
риш инфратузилмасини яратиб, uiy оркали янги иш жойларини 
очиш, янги ишлаб чикаришларни вужудга келтириш.
Бу вазифаларни амалга ошириш учун Республикада кишлок 
ижтимоий инфратузилмасини ривожлантириш дастурларини амалга 
ошириш буйича ишлар узлуксиз давом эттирилмокда. Хусусан 2000 
йилда кишлок жойларда 6971,7 минг кв.м хажмда уй-жойлар, 17,0
320


минг укувчи урнили умумтаълим мактаблари, 74,8 минг кв.м савдо 
объектлари курилиб ишга туширилди.
Туртинчидан, 
ишдан бушаган ходимларни кайта тайёрлаш ва 
кбайта укитишнн ташкил этишни тубдан узгартириш. Бунда ишдан 
бушаётган ва ихтисоси булмаган шахсларга киска даврда, бозор икги- 
содиётига хамда иктисодиётнинг узгариб бораётган тузилишига му- 
вофик келувчи касб-корни ургатишга эътибор к,аратиш. Ш у мак,- 
садца махсус маслахат ва укув марказлари, бизнес мактабларнинг 
кенг тармогини янада ривожлантириш кузда тутилади.
Бешинчидан, 
вактинча ишга жойлаштириш имкони булмаган 
ме^натга ярокли а\олини давлат томонидан ишончли равишда иж­
тимоий химоялаш. Бу сиёсат уларнинг ута зарур э\тиёжларини кон- 
дириш ва кафолатли тирикчилик манбаларига эга булишга к;арати- 
лади.
Ахолининг иш билан бандлиги муаммоси куп киррали булиб, у 
барча одамларга уз кобилиятларини ишга солиш, уз эхтиёжларини 
Кондириш учун дастлабки тенг имкониятларни таъминловчи давлат 
ва бозор механизимини вужудга келтириш, ишчи кучини унумли 
ва самарали иш билан банд килиш, зарур лолларда ишчи кучини 
иктисодиёт тармокдари ва сохалари уртасида кайта таксимлаш каби 
масалаларни хам уз ичига олади.
Асосий таянч тушунчалар
Ишчи кучини такрор хосил килиш 
— инсоннинг жисмоний куч- 
лари ва аклий кобилиятларини узлуксиз кайта тиклаш ва таъмин- 
лаб туриш, уларнинг мехнат малакасини муттасил янгилаб ва оши- 
риб бориш, умумий билим ва касбий даражаси усишини таъмин­
лаш, ёш ишчилар авлодини етиштириш демакдир.
Ишчи кучи бандлиги 
— иш билан таъминланганларнинг умумий 
ишчи кучи сонидаги улуши.
Ишсизлик 
— мехнатга лаёкатли булиб, ишлашни хохдаган, ле- 
кин иш билан таъминланмаган ишчи кучи.
Фрикцион ишсизлик 
— ишдан бушаб колиб, малакасига мос иш 
кидираётган ва иш уринлар бушашини кутаётган ишсизлар.
Таркибий ишсизлик 
— ишлаб чикариш ва ялпи талаб таркибида- 
ги узгаришлар натижасида вужудга келадиган ишсизлик.
Циклик ишсизлик 
— иктисодий циклнинг инкироз фазаси би­
лан боглик равишда вужудга келадиган ишсизлик.
321


Ишсизлик даражаси 
— ишсизлар сонининг ишчи кучи умумий 
сонига нисбатининг фоиздаги ифодаси.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   268   269   270   271   272   273   274   275   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish