З б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й в а


-§. Таркибий инцирозлар. Аграр инцирозлар ва унинг



Download 12 Mb.
Pdf ko'rish
bet263/356
Sana09.04.2022
Hajmi12 Mb.
#540335
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   356
Bog'liq
XUlpqfr92xI6AiJB0uacbQz31oqAKny9M0UR3i3N

2-§. Таркибий инцирозлар. Аграр инцирозлар ва унинг 
хусусиятлари
Иктисодиётдаги инкирозлардан бир куриниши ёки унинг бир 
тури 
таркибий инк,ирозлардир. 
Бу инкирозларни ишлаб чикариш-
305


нингайрим со\алари билам гармокдар ривожланиши уртасидаги чукур 
номутаносибликлар келтириб чикаради.
Таркибий инкирозлар билан иктисодий тебранишлар ва шу жум­
ладан, иктисодий фаолликнинг мавсумий тебранишлари х^ам мав­
жуд булади. Масалан, байрамлар арафасидаги харид килиш, истеъ­
молчилик товарларининг фаоллик суръатида, асосан чакана савдода 
сезиларли \ар йиллик тебранишларга олиб келади. Ь^ишлок, хужали­
ги, автомобил саноати, курилиш \ам кандайдир даражада мавсу­
мий тебранишларга дучор булади.
Иктисодий фаоллик иктисодиётдаги узок муддатли тамойил- 
ларга, яъни узок муддатли давр, масалан, 25, 50 ёки 100 йил 
давомида иктисодий фаолликни ортиши ёки пасайишига боглик- Бу 
ерда шуни таъкидлаш лозимки, айрим мамлакатларда (масалан, 
А ^ Ш ) узок муддатли тамойил сезиларли иктисодий усиш билан 
тавсифланса, бошкалари учун иктисодий усишнинг секинлашуви 
хос.
Иктисодий фаолликнинг тебранишини тушунтирувчи куплаб 
Карашлар мавжуд булишига карамасдан купчилик иктисодчилар
ишлаб чикариш ва бандл и к даражасини бевосита аникловчи омил 
умумий ёки ялпи сарфлар даражаси \исобланади, деб тасдикпайди.
Кишлок хужалигидаги иктисодий инкирозлар аграр инкирозлар 
деб аталади. 
Аграр инкирозлар куйидаги шаюшарда намоён булади: 
1) кишлок хужалик ма\сулотларининг нисбий ортикча ишлаб чи- 
Карилиши, унинг сотилмай колган жуда катта захираларинингтупла- 
ниши. 2) Нархларнинг пасайиши, даромадлар ва фойдаларнинг ка- 
майиши. 3) Фермерларнингоммавий равишда хонавайрон булиши, 
улар карзларининг ортиши. 4) Кишлока^олиси уртасида ишсизлар- 
нинг купайиши.
К^ишлок хужалигида такрор ишлаб чикариш узига хос хусуси- 
ятларга эга булганлиги сабабли, аграр инкирозлар узига хос хусу- 
сият касб этади. Афар инкирозлар саноат циклларига Караганда одатда 
анча узокрокка чузилиб боради. Биринчи аграр инкироз утган аср- 
нинг 70-йилларида бошланиб, \ар хил шаклларда 90-йиллар урта- 
сигачадавом этган эди.
Биринчи жа\он урушидан кейин, а\олининг харид кобилияти 
жуда пасайиб кетган шароитда, 1920 йил ба\орида кескин аграр 
инкироз бошланиб кетди ва иккинчи жа\он урушинингбошланиш- 
га кадар давом этди. Учинчи аграр инкироз 1948 йилдан бошланиб, 
80-йилларгача давом этди.
306


Аграр инкирозларнинг чузилиб кстишининг асосий сабаблари 
Куйидагилар: а) Ерга хусусий мулк моноиолияси шароитида, у киш- 
лок хужалик ишлаб чикаришининг ривожлаиишида самоатга нисба- 
тан оркада колишии такозо этади; б) Ер рентасининг мавжуд були­
ши ва унинг узлуксиз суръатда усиб бориши. Ер рентасининг, авва­
ло, абсолют рентанинг купайиши кишлок хужалик ма\сулотларини 
Кимматлаштириб юборади, бунинг натижасида уни сотиш кийин- 
лашади. в) Куплаб майда де\кон хужаликларининг мавжуд булиши. 
Майда ишлаб чикарувчилар хужаликни асосан узи ва оиласи учун 
зарур тирикчилик воситаларини топиш максадида юригади. Инк,и- 
роз шароитида \ам улар ишлаб чикаришни кискартира олмайдилар. 
Тирикчиликларини утказиш ва ижара х1ак1ини тулаш учун ишлаб 
чикаришни илгариги микиёсларда олиб бораверади. Бу \ол кишлок 
хужалик ма\сулотларини ортикча ишлаб чикаришни яна х,ам купай- 
гириб юборади.
Афар инкирозлар циклли хусусияпа эга булмайди. Кишлокхужа­
лик ма.\сулотларини ортикча ишлаб чикариш абсолют хусусиятга 
эмас, балки нисбий хусусиятга эга. Чунки инкироз руй берган мам­
лакатларда миллион-миллион кишилар доимий суратда очликда яшай- 
ди.

Download 12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   259   260   261   262   263   264   265   266   ...   356




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish