Пулларнинг тєртинчи їонуни
Пуллар таниш бєлмаган ёки тажрибали одамлар то-
монидан маъїулланмаган масалаларни ечишга урина-
диган ёки шу тарзда тижоратга тикадиган одам їєли-
дан чиїиб кетади.
Пули бор, лекин уни ишлатиш їобилиятига эга бєлма-
ган инсонларга уларни сарф їилиш кєпрої фойда олиб
келадигандек гєё. Кєпинча бундай іолатда пулларни
йєїотиш хавфи мавжуд, агар тажрибали одамлар то-
монидан кераклича єрганилиб чиїилса, унчалик катта
даромад олиб келмаслиги намоён бєлади. Шунинг учун
пул іаїида єз фикрига ишонган ва уларни єзига нота-
ниш бєлган тижорат ишларига сарфлайдиган одамлар
кєпинча бу фикрлари хато эканига ишонч іосил їилади-
лар. Бундай тажрибалари учун пул билан жавоб бериш-
ларига тєўри келади. Пул билан боўлиї ишларда таж-
рибали инсонларнинг маслаіати асосида иш кєрадиган
одамлар аїл-идрок эгаларидир.
Пулларнинг бешинчи їонуни
Пуллар уларни нореал даромадлар олиш йєлига сарф-
лайдиган ёки фирибгар ва ёлўончиларнинг ширин сєзла-
рига учадиган ёки жамўармаларини єзларининг тажри-
басиз ва романтик тушунчаларига ишониб ишлатади-
ган одамларни четлаб єтади. Катта пулга эришишга
муяссар бєлган одамларга эса бу пулларни сарф їилиш-
га доир турли таклифлар келиб тушади. Мазкур так-
лифлар уларнинг пулларига їандайдир сирли куч-їуд-
рат баўишлаб, катта маблаў келтирадигандай кєри-
нади. Агар тажрибали ва донишманд одамга мурожа-
ат этилса, улар тезда бойиб кетиш режаларининг хав-
фини даріол кєра олади. Пулларининг асосий їисмини
йєїотишдан ёки уларни ноєрин сарфлашдан саїлаб
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè
154
Ðàâøàíáåê ÕÎÍÍȨÇ
їолиш маїсадида їулай имкониятларни рад этган ни-
невиялик бойлар іаїида унутманг.
Мен пулларнинг бешта їонуни іаїида сєзлаб, єзим-
нинг муваффаїият сирларимни іам очдим.
Аслида, булар сир эмас, авваламбор, іар бир инсон
ёдлаб олиши лозим бєлган іаїиїатдир.
Эртага Бобилга кириб борамиз. Їаранг! Бела ибо-
датхонаси тепасида порлаган єчмас олов іам кєриниб
їолди. Олтин шаіар іам намоён. Эртага іар бирингиз
іалол меінатингиз эвазига єзингизга тегишли пуллар-
ни оласиз. Ана шу пуллар іаїида єн йилдан сєнг нима-
лар дея оласиз?
Аркаднинг іикматли іаїиїатларини татбиї этиб
Номасир каби пулларининг бир їисмини єз бойлигини
яратиш йєлида сарфлайдиган одамлар бєлсангиз, сєз
бераманки, єн йилдан сєнг Аркаднинг єўли каби бой-ба-
давлат ва іурматли инсонга айланасиз.
Пухта єйланган іаракатларимиз роіат баўишлаш
учун бизга умр бєйи іамроі бєлади. Аімоїона ва єйла-
май босган їадамимиз эса їийної ва азобга гирифтор
їилади. Афсуски, биз уларни унутолмаймиз. Амалга
оширимиз керак бєлган, лекин фойдаланолмаган имко-
ниятларимиз борасидаги хотиралар бизни їийнайди-
ган ва таъїиб їиладиган бирламчи нарсалардир.
Бобилнинг бойлиги шунчалик кєпки, миїдори олтин
тангаларда іисобланмайди. У йилдан-йилга єз їийма-
тида єсиб боради. Барча даврлардаги каби бу бойлик-
лар іам улардан єзларига тегишли їисмини оладиган
инсонлар учун мукофот бєлиши мумкин.
Єз истакларингизни їабул їилишдаги їатъийлигин-
гиз илоіий кучга эга. Пулларнинг беш їонуни іаїидаги
билимларингиз ёрдамида шу кучга йєналиш беринг, ана
шунда Бобил бойликларидан єз улушингизга эга бєла-
сиз.
Іикояларини тугатган Асилбек узої ваїт индамай їолди.
– Менинг авлод-аждодларим жуда бой бєлиб, Суўди-
155
ёнада илдиз отган, – деди кейин. – Уларнинг іар бири
мана шу їонун ва усулларни йилдан-йилга, асрдан-асрга
їєллаб келган, іаёти мобайнида жуда кам инсонлар етиш-
ган ютуїларга эришишга муяссар бєлишган.
Икромжон Оллоі унга шу устозни рєбарє їилганидан
беіад шод эди. Суўдиёна барпо этилганидан бери Са-
марїанднинг энг бой инсонларидан бири авлоддан-ав-
лодга бериб келинган пулларнинг бешта їонуни іаїида
билиш имконияти берилгани учун миннатдор эди.
– Сенинг їанча пул топишинг аіамиятга эгамас, улар
билан тєўри муомала їиласанми-йєїми, ана шу муіим, –
деди хайрлаша туриб Асилбек.
ªòìèøäàí êåëãàí áîéëèê ñèðëàðè
156
Ðàâøàíáåê ÕÎÍÍȨÇ
Do'stlaringiz bilan baham: |