Юрак гликозидларини клиник фармакологияси


Дигитализация тугрисида тушунча ва унинг турлари



Download 398 Kb.
bet4/4
Sana23.07.2022
Hajmi398 Kb.
#841248
1   2   3   4
Bog'liq
Юрак гликозидларини клиник фармакологияси

Дигитализация тугрисида тушунча ва унинг турлари

  • Дигитализация – бу организмни, аникроги миокардни юрак гликозидларига туйинтириш. Дигитализацияни 3 тури (тезлиги) фаркланади.
  • 1. Тез туйинтириш – юрак гликозидларини туйинтириш микдори организмда 1- 1,5 кун ичида хосил килинади.
  • 2. Уртача тезликда туйинтириш – юрак гликозидларини туйинтириш микдори 3 – 4 кун ичида хосил килинади.
  • 3. Секин туйинтириш – юрак гликозидларини туйинтириш микдори 5 – 7 кун ичида хосил килинади (9 кундан ортиб кетмаслиги керак).

Дигитализацияни клиник ва ЭКГ критериялари

  • Клиник критериялари:
  • 1. тахикардияни йуколиши.
  • 2. хансирашни йуколиши.
  • 3. цианозни йуколиши.
  • 4. шишларни йуколиши.
  • 5. диурезни купайиши.
  • ЭКГ критериялари:
  • 1. ЭКГ ни хамма тармокларида S-T сегментини «ёйсимон» ёки «эгарсимон» шаклга утиши ва изолиниядан 1-2 мм га депрессия булиши.
  • 2. QRS комплекси довомийлигини кискариши.
  • 3. P-Q, R-R интервалларини узайиши.

Юрак гликозидларини индивидуал туйинтириш ва кувватловчи мидорларини аниклаш усуллари

  • ДВ ва киритиш йуллари
  • ЭК %
  • УТМ мг
  • УКМ мг
  • Туйинишни хосил булиш вакти
  • 3-кун
  • 4-кун
  • 5-кун
  • 6-кун
  • 7-кун
  • ИТМ
  • ИКМ
  • ИТМ
  • ИКМ
  • ИТМ
  • ИКМ
  • ИТМ
  • ИКМ
  • ИТМ
  • ИКМ
  • Строфантин в/и
  • 40
  • 0,6
  • 0,25
  • 0,41
  • 0,16
  • 0,49
  • 0,20
  • 0,54
  • 0,22
  • 0,58
  • 0,23
  • 0,60
  • 0,24
  • Дигоксин в/и
  • 20
  • 2,0
  • 0,4
  • 0,9
  • 0,18
  • 1,22
  • 0,24
  • 1,48
  • 0,3
  • 1,68
  • 0,34
  • 1,86
  • 0,37
  • Дигоксин о/о
  • 20
  • 3,0
  • 0,6
  • 1,35
  • 0,27
  • 1,83
  • 0,37
  • 2,21
  • 0,44
  • 2,52
  • 0,5
  • 2,77
  • 0,55
  • Изоланид о/о
  • 20
  • 5,0
  • 1,0
  • 2,25
  • 0,45
  • 3,67
  • 0,73
  • 4,19
  • 0,84
  • 4,6
  • 0,92
  • 4,93
  • 0,99
  • Дигитоксин о/о
  • 7
  • 2,0
  • 0,15
  • 0,87
  • 0,06
  • 1,2
  • 0,08
  • 1,52
  • 0,11
  • 1,82
  • 0,13
  • 2,1
  • 0,15
  • ИТМиндивидуал туйинтириш микдори; ИКМ – индивидуал кувватловчи
  • миклор; ЭК – элиминация коэффиценти; УТМ – уртача туйинтириш микдори;
  • УКМ – уртача кувватловчи микдор.

Уртача ва секин тезликлаги дигитализацияда юрак гликозидларини микдорлари

  • Дигитали-зация кунлари
  • Строфантин в/и мг
  • Дигоксин
  • в/и мг
  • Дигоксин
  • о/о мг
  • Дигитоксин о/о мг
  • У р т а ч а т е з л и к д а
  • 1-кун
  • 0,25 + 0,25
  • 0,5 + 0,25
  • 1,25
  • 0,8
  • 2-кун
  • 0,25 + 0,125
  • 0,5 + 0,25
  • 1,25
  • 0,6
  • 3-кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 1,0
  • 0,5
  • С е к и н т е з л и к д а
  • 1 - кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 0,75
  • 0,5
  • 2 – кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 0,75
  • 0,4
  • 3 – кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 0,75
  • 0,4
  • 4 – кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 0,75
  • 0,3
  • 5 – кун
  • 0,25
  • 0,5
  • 0,75
  • 0,3
  • 6 – кун
  • 0,25
  • 0,25 - 0,5
  • 0,5
  • 0,2
  • 7 - кун
  • 0,25
  • 0,25 - 0,5
  • 0,5
  • 0,2

Секин тезликдаги дигитализацияда организмда дигоксинни колдик микдорини хисоблаш

  • Кунлар
  • Киритилган микдор мг да
  • Злиминация булмаса, кунни охирида организмда колиши керак булган микдор, мг да
  • Утган кунларда элиминация булган микдор, (25 %) мг да
  • Келгуси кунни бошланишида организмда колган колдик микдор, мг да
  • 1
  • 0,12
  • 0,12
  • 0,03
  • 0,09
  • 2
  • 0,16
  • (0,12+0,12ни 33% зи)
  • 0,25
  • (0,09+0,16)
  • 0,06
  • 0,19
  • 3
  • 0,16
  • 0,35
  • (0,19+0,16)
  • 0,09
  • 0,26
  • 4
  • 0,16
  • 0,42
  • (0,26+0,16)
  • 0,1
  • 0,32
  • 5
  • 0,16
  • 0,48
  • (0,32+0,16)
  • 0,12
  • 0,36

Болаларда дигоксин ва дигитоксинни уртача туйинтириш микдорлари

  • Препа-ратлар
  • Ёши
  • Элими-нация коэффи-центи % да
  • Чаклок
  • 1 ойлик-дан
  • 2 ёш-гача
  • 2 ёшдан
  • 10 ёш-гача
  • 10 ёшдан катта ва катта-лар
  • Чала тугил-ган
  • Етилиб тугил-ган
  • Дигитоксин
  • Огиз орка-ли
  • 0,02-0,03
  • 0,02-0,03
  • 0,03-0,06
  • 0,02-0,04
  • 0,02-0,03
  • 7 – 10
  • Дигоксин
  • Огиз орка-ли
  • 0,04-0,05
  • 0,05-0,06
  • 0,06-0,08
  • 0,04-0,06
  • 0,0-0,04
  • 20 - 35
  • Вена ичига
  • 0,02-0,03
  • 0,03-0,04
  • 0,04-0,06
  • 0,03-0,04
  • 0,03
  • 20 - 35

Юрак гликозидлари билан захарланишни клиник белгилари

  • 1. Юрак фаолиятини бузилиши – коринчалар экстрасистолияси (бигеминия), тугунча тахикардияси, синусли брадикардия, синоатриал блокада, булмачалар трепетанияси ва хилпиллаши, АВ-блокада.
  • 2. Диспепсик узгаришлар- анорексия, кунгил айниши, кусиш, диарея, коринда огрик.
  • 3. Куришни бузилиши – рангларни фарклашни бузилиши (предметларни кзил-сарик рангда куриниши), куз олдида «пашшалар» учиши, куриш уткирлигини бузилиши, предматларни катталаштирилган ёки кичрайтирилган улчамда кабул килиниши.
  • 4. Неврологик белгилар – уйкуни бузилиши, бош огриши, бош айланиши, невритлар, радикулитлар, мониакаль-депрессив синдром,парастезия.
  • 5. Аллергик реакциялар
  • 6. Бошка белгилар – тромбоцитопеник пурпура, бурундан кон кетиш, петихиялар, гинекомастия.

Юрак гликозидлари билан захарланганда энг куп кузатиладиган белгилар

  • Кардиал
  • 1.Синус ритмини
  • бузилиши(брадикардия,
  • тахикардия)
  • 2.Булмача-коринча
  • утказувчанлигини бузилищи
  • 3.Коринчалар аритмиялари:
  • экстрасистолия, бигеминия,
  • фибрилляциягача борувчи
  • бошка аритмиялар
  • 4.Булмачалар аритмиялари
  • 5.Тугунча аритмиялари
  • Экстракардиал
  • Кунгил айниши
  • Кусиш
  • Диарея
  • Дармонсизлик
  • Бош огриши
  • Куришни бузилиши
  • Бош айланиши
  • Нейротоксик таъсир

Юрак гликозидлари билан захарланишни даволаш усуллари

  • 1. ЮГ билан захарланиш белгилари пайдо булганда ЮГни кабул килиш тухтатилади.
  • 2. Ошказон ичак йулларидан ЮГ чикариб юбориш учун ошказон ювилади, тузли сурги дорилари буюрилади.
  • 3. Аритмияни даволаш учун Ib гурух антиаритмик препаратлари тавсия этилади.
  • 4. Гипокалиемияни бартараф килиш учун вена ичига калий хлорид (2-2,5 г 5 %-500 мл глюкоза +4-5 ТБ инсулин) инфузия килинади.
  • 5. Кучли брадикардияда, АВ-блокадада м-холеноблокатор-лар киритилади (β-адреностимуляторлар тавсия этиш мумкин эмас).
  • 6. Моргани-Адамс-Стокс хуржи билан кечадиган тулик АВ-блокадада электрокардиостимуляция (вактинча) килинади.

Download 398 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish