Юлдузли тунлар (роман). Пиримкул Кодиров


Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров



Download 3,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/120
Sana20.02.2022
Hajmi3,8 Mb.
#460885
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   120
Bog'liq
yulduzli tunlar

Юлдузли тунлар (роман). Пиримк;ул Кодиров
савдарбошига буюрди:
— Мавлонога тун келтирилсин!
Савдарбоши саросима булиб пастга каради. Мукофот учун олиб юриладиган тунлар 
t o f
этагидаги чодирларда колган эди. Косимбек буни сезди-ю, узининг эгнидаги янги кимхоб тунни 
ечмокчи булиб:
— Мирзо хазратлари, ижозат беринг! — деди. Бобур унинг жумардлигига тан бергандек, 
жилмайиб бош иргади.
Косимбек зар ёкали кимхоб тунини ечиб, мулла Фазлиддиннинг елкасига ташлади.
— Мавлонога биздан битта от анжоми билан инъом килинсин, — кушимча килди Бобур. 
Мулла Фазлиддин таъзимга эгилиб миннатдорчилик билдирар экан, бир неча кишининг.
— Муборак! Муборак! — деган сузларини эшитди.
Бу сузларнинг орасида энг ёкимлиси — Хонзода бегимнинг муборакбоди булди. Мавлоно 
Фазлиддин унга иккинчи марта карашга журъат этолмай ерга куз тикиб турган булса хам, шу 
дакикаларда узини бахтиёр сезар эди.
* Чиндан хам, Ушдаги бу хужра турт юз йилдан ортик мустахкам турди. Тог тепасида окариб курингани учун халк уни «Ок уй» деб атайдиган булди. 
Асрлар утиши билан таъмагир шайхлар бу бинони «Сулаймон пайгамбар томонидан курилган кадимжой» деб эълон килдилар, тарихдан бехабар 
одамларни бунга ишонтириб, назр-ниёз ундириш воситасига айлантирдилар.
Йигирманчи асрнинг урталарида академик Иброхим Муминов Киргизистон олимлари билан хамкорликда тарихий хакикатни тиклаб, бу хужрани Бобур 
мирзо курдирганини илмий жихатдан асослаб бердилар. Ок уйнинг пештокига буни билдирадиган мармар ёдгорлик урнатилди.
Аммо Бобур номининг бундай улугланиши мустабид шуро мафкурачиларининг кахрини келтирди. Улар хужранинг зиёратгох булганини бахона килишиб, 
динга карши кураш шиори остида 1963 йилда Ок уйни аскарий кисмлар ёрдамида портлатиб бузиб ташладилар.
Лекин хужранинг мустахкам коятошга урнатилган пойдевори бутун колган эди. Унинг тасвири туширилган суратлар бор эди. Адолатпарвар одамларимиз 
орасида Бобур мирзо курдирган бу ажойиб обидани кайта тиклаш нияти йиллар утган сари кучайиб борди.
Саксонинчи йилларнинг охирида миллий уйгониш шабадалари эса бошлаган даврда Уш шахрининг узбек, киргиз ва бошка миллатларга мансуб 
вакиллари 
Ок 
уйни кайта тиклаш учун махсус жамгарма ташкил килдилар. Бу жамгармага Бобур мирзонинг барча мухлислари томонидан тупланган 
маблаглар хисобига 
Ок 
уй тарихий аслига мос гузал шаклда кайта тикланди. (Муаллиф)
4
Кечки пайт хужрада Бобурнинг ёлгиз узи колди. Косимбек керакли одамларга: «Хужра — 
мирзо хазратларининг хилватгохлари булди, кечаси хам уша жойда тунамоклари мумкин», деб 
билдириб куйди. Курчилар Бобурнинг кузига ташланмасликка тиришиб, хужранинг орка 
томонида курикчилик кила бошладилар.
Доимо купчиликнинг диккат-марказида булиш ва подшохнинг хар бир гапи, хар бир харакати 
кимнингдир такдирига таъсир килишини унутмай хамиша зийрак ва эхтиёткор туриш Бобурни 
жуда сикилтирар эди. Ёш танаси эркин булишни, оддий тенгдошлари каби очик-сочик яйраб 
юришни кумсар эди. Хозир у хужра ичкарисига тушалган бекасам курпачалар устида бошига 
ёстик куймасдан бирпас чалканча ётди. Кейин аганаб юзтубан булди-да, энгагини кафтига 
тираб, девордаги накшларга тикилди. Куни буйи отда юриб толиккан булса хам дам олиб 
ётгиси келмас эди. Урнидан сакраб туриб бир-икки марта кулочини ёзиб керишди, эснади. Сунг 
айвонга чикди-да, яна атрофни томоша кила бошлади.
Турт томон бахор нафосатига тупа. Хаво мусаффо булгани учун пастда ёкилаётган оловнинг 
тутуни хам одатдагидан тиникрок куринади. Охири корли тоглар билан туташиб кетган 
водийнинг куз илгаган хамма жойи кукаламзор. Бир ёгида Узган, бир ёгида Маргилон, 
узокларда Исфара, Хужанд, Косон ва Ахси — бу урчин*ларнинг хаммасида бог-роглар чаман 
булиб гуллаганини Бобур гуё хаёл кузи билан куриб турибди. Улугвор тоглар афсонавий Калъа 
деворларидек атрофни ураб турган бу гузал водий хозир аввалгидан хийла осуда. Уруш 
тугаганига икки йилдан ошди.
Бундай тинч, масъуд дамларда уни когоз-калам узига тортарди. Савдарлар хужрага олти 
оёклик миз* келтириб куйишган. Бобур миз ёнига утириб «Вакоиъ» деб атаган хотира 
дафтарини очди. Сунгги ёзувлари— узи якинда курган Конибодом ва Исфара хакида эди. Энди



Download 3,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   120




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish