Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


,  радиациясининг кайтарилиши. Албедо



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

5.7, 
радиациясининг кайтарилиши. Албедо
Ер сиртига етиб келган йигинди радиация, к;исман тушалган 
сиртда (ер ёки сув катлами) иссикликка айланади, кисман 
кдйтарилади. Куёш радиациясининг тушалган сиртдан кайта­
рилиши сиртнинг хусусиятларига боглик ва сиртнинг 
албедоси
деб 
аталади.
К^айтарилган радиациянинг йигинди радиацияга нисбати албедо 
деб аталади (% ларда):
а
=
-^-ю о% . 
(5.31)
Q
Шундай килиб, ер сиртидан кайтарилган радиация микдори 
Jqayr AQ,
тушалган сиртда ютилган кисми эса 
Q(l-A )
га тенг булади 
ва ютилган радиация деб аталади.
Тушалган сиртнинг албедоси унинг х,олати ва хусусиятлари 
билан белгиланади ва Куёшнинг баландлигига боглик.
Тушалган сиртларнинг барча турлари учун бир хусусият 
характерли - албедонинг энг катта узгаришлари Куёш чиккандан 
унинг баландлиги 30° га еттунга кадар кузатилади.
Ер сирти албедосининг кескин узгаришлари кор коплами 
шаклланаётган пайтларда юз беради. Бу даврларда кушни кунларда 
албедонинг фарклари 20-30% гача етиши мумкин, колган пайтда
115


эса ёзда 3% дан, кишда континентал иклимда - 7% дан, денгиз 
иклимида - 12% дан ошмайди.
Тушалган сиртларнинг баъзи турларининг альбедосини куриб 
чикайлик.
К,ор коплами.
К,ор копламининг албедоси булутсиз об-хдвода 
курилаётган жойнинг физик-географик шароитларига боглик 
булиб, 52-99% чегараларда узгариши мумкин. Нам ифлосланган 
корнинг альбедоси 20-30% гача камайиши мумкин. Булутлилик 
ортиши билан кор копламининг албедоси ортади.
Кун мобайнида кор копламининг албедоси узгаради. Куёш 
чикиши билан тоза курук, кор копламининг албедоси 3-8% га 
узгаради. Кун уртасига нисбатан албедонинг кунлик узгариши 
асимметрик - Куёшнинг бир хил баландликларида тушдан олдин 
кузатилган албедолар тушдан кейингилардан кичик булади.
Утли коплам.
Утларнинг серсувлигига, рангига ва калин- 
лигига караб утли копламнинг албедоси 12 дан 28% гача узгаради. 
Нам утларнинг албедоси курук утлар албедосидан 2-3% га кичик 
булади.
Утли копламнинг албедоси Куёшнинг баландлигига боглик - 
курук яшил утларнинг эрталабки ва кечкурундаги албедоси 
тушдаги албедосидан 2-9% га катта. Кузда сулиш даврида курук 
утли коплам албедоси 11-24%, бахорда утган йилги утнинг 
албедоси 10-23% чегарсида узгаради.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish