Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


Т - 3,09, денгиз хавосида - Т=



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Т -
3,09, денгиз хавосида -
Т=
2,66, арктик континентал хавода - Г=2,45. Арктик хаводаги 
хиралик омилининг энг катта киймати 1,91 га тенг. Хиралик омили 
яхши ифодаланган суткалик ва йиллик узгаришларга эга.
Интеграл шаффофликни хисоблаш учун яна бир харак­
теристика -
келтирилган шаффофлик курсатикичи
кулланилади:
(5.28)
А
110


Физикавий мохиятига кура у куёш нурининг оптик массаси 
т =2
булган 
атмосферадан 
утишида 
куёш 
радиациясининг 
атмосфера кучсизлангирган улушини курсатади. Куёш радиация­
сининг умумий кучсизланиши идеал атмосфера 
(Р,),
сув буги 
(РаЬ)
ва атмосфера азрозолида (
Раа)
кучсизланишларидан иборат булади:
Pa=Pi+Pab + Paa-
(5.29)
т =2
булганда денгиз сатхи якинида идеал атмосферада куёш 
радиациясининг кучсизланиши 
1,13 кВт/м2 га тенг булиб
кучсизланиш курсаткичлари бирликларида 0,17 (17%) ни ташкил 
этади. Кучсизланиш курсаткичи хаво массасининг хусусиятларига 
боглик. Кишда >фта кенгликлар Сибир хавосида 
Ра
0,22-0,25, ёзда 
тропик хаво массасида 0,55-0,60 ни ташкил ггади.
5.6. Куёш радиациясининг турлари
Ер сиртига куёш радиацияси тугри ва сочилган холда етиб 
келади.
Тугри цуёш радиацияси
деб бевосита Куёшдан параллел 
нурлар окими 
куринишда 
кузатиш 
жойигача 
етиб келган 
радиацияга айтилади. Куёш нурларига перпендикуляр юзага 
J
ва 
горизонтал юзага 
J'
тушаётган Куёш радиациясини улчашади. 
Куёш радиациясининг иккала тури хам Куёш доимийсига, 
Куёшнинг горизонтдан баландлигига А®, географик кенгликка
Куёш огишига, атмосферанинг физикавий холатига боглик. Санаб 
утилган омилларнинг таъсири./ ва 
J'
окимларнинг кенг чегараларда 
узгаришига олиб келади.
Булутсиз атмосферада тугри куёш радиацияси максимуми 
тушга якин соатларга тугри келадиган оддий суткалик узгаришга 
эга. Китьаларда тушдан олдин ва тушдан кейинги соатларда тугри 
куёш радиацияси суткалик узгаршнида атмосфера шаффоф- 
лигининг 
фарклари 
билан 
изохданувчи 
ассиметрия 
тез-тез 
кузатилади. Ёзда тушдан кейин атмосфера хирарок булади. Кишда, 
эрталабки соатларда пайдо буладиган инверсия катламларининг 
таъсирида тескари холат кузатилиши мумкин.
Атмосферанинг хиралиги куёш радиациясининг келишига 
кучли таъсир 
курсатади. 
5.1-жадвалда 
гурли 
кенгликларда
1

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish