Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


Ута кучли ж ала ёгинларнинг характеристикалари



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet139/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

Ута кучли ж ала ёгинларнинг характеристикалари
Худуд
Ёгин
микдори,
мм
Давомийли­
ги, мин
Интенсив-
лиги,
мм/мин
Австралия
650
120
5,42
Германия
126
83
15,75
Швейцария
22
5
4,46
Руминия
205
20
10,20
Ж анубий Африка
356
15
23,73
Жанубий
Калифорния
26
1
26,0
Панама
63
6
12,60
А К Ш
31
1
31,00
А К Ш
18
1,4
12,50
Ямайка ороли
195
15
13,00
А К Ш
300
42
7,10
Украина (Карпатлар)
-
1
9,50
Туркманистон
-
-
2,17
Жадвалдан куриб турибмизки, жала ёгинларининг интен- 
сивлиги канча катта булса, уларнинг давомийлиги шунча киска 
булади. Давомийлиги катта ва жадал жала ёгинлари айникса 
хавфли.
Ёгигнларнинг суткалик узгаришини куриб чикамиз. Ёгинлар 
микдорининг суткалик узгаришини аниклаш учун сутканинг 
маълум соатлари оралигида ёккан ёгинлар уларнинг суткалик 
микдорига нисбаган фоизларда ажратиб олинади. Бунда икки 
кузатиш жойи уртасидаги кескин узгарадиган мутлак киймаглар 
олинмайди, чунки улар таккослашни кийинлаштиради.
Ёгинларнинг суткалик узгариши них,оятда мураккаблигига 
карамай курукликда ёгинлар суткалик узгаришларининг икки 
асосий тури ажратилади — континентал ва циргоцбуйи. Бирок, 
мах,аллий шароитларга боглик равишда б у турлардан четланишлар 
ва уларнинг мураккаблашиши кузатилади.
Континентал турда ёгинларнинг максимуми тушдан кейин ва 
кучсиз иккинчи максимум 
— эрталаб кузатилади. Ёгинларнинг 
минимуми эса ярим тундан кейин, иккинчи минимум - тушдан 
олдин 
кузатитлади. 
А сосий 
максимум 
кундузги 
конвекция 
кучайиши билан, иккинчиси эса - тунда катламли булутларнинг
198


ривожланиши билан боглик. Ёзда асосий максимум кишга нисбатан 
якколрок ифодаланган - бу конвекциянинг йиллик узгариши билан
изохланади.
Суткалик узгаришнинг бу тури тропиклар учун характерли, 
чунки бу ерда кундузги конвекция кучлирок ривожланади, фронтал 
булутларнинг 
(сезиларли 
суткалик 
узгаришга 
эга 
булмаган) 
такрорланувчанлиги эса кичикрок-
Суткалик 
у згаРишнинг 
циргоцбуйи 
турида 
ёгинларнинг 
максимуми эрталабга ва тунга, минимуми эса - тушдан кейинги 
соатларга тугри келади. Суткалик узгаришнинг бу тури ёзда 
кишдагига нисбатан якколрок ифодаланган. Баъзи ясси киргоклар 
ёзда кундузи кам булутли лик ва, демак, ёгинларнинг камлиги билан 
ажралиб туради. Гап шундаки, хаво денгиздан илик ер сиртига 
утганда кундузи унинг нисбий намлиги камаяди ва булутларнинг 
ривожланиши кийин булади. Пекин, китъа ичига кириб борган сари 
нотургунлик ортиши билан булутли ли к ва ёгинлар купаяди.
Баъзи 
жойларда 
ёгинларнинг 
суткалик 
узгариши 
кишда 
киргокбуйи турига, ёзда - континентал турга (масалан, Парижда) 
якинлашади.
Китьаларда ёгинлар такрорланувчанлигининг суткалик узга­
риши ёгинлар мивдорининг суткалик узгариши билан устма-уст 
тушади. Ёгинларнинг жадаллиги китьаларда 
тушгача минимал, 
тушдан кейин ва кечки пайт максимал кийматларга эга булади.
Европада ёгинларнинг суткалик микдори 350 мм гача етиши 
мумкин, 
Украинанинг 
жануби-гарбида 
-
210 
мм. 
Тропик 
кенгликларда энг катта суткалик максимумлар 1050 мм дан ошиши 
мумкин (Черрапужи, Филиппин, Реюньон ороли).
Ёгинларнинг максимал суткалик интенсивлиги камдан-кам 
холларда уртача ойлик мивдорларига (20-30 мм дан ортик) етиши 
мумкин.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   135   136   137   138   139   140   141   142   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish