Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

ин-
версион
таксимоти кузатилади. Урта кенгликларда уртача вертикал 
харорат градиентлари кишда 0,05-0,10°С/100 м дан ёзда 0,44°С/100 м 
гача узгаради.
156


24-расм. 
Шимолий яримшарда январ ва июлдаги хавонинг
уртача зонал харорати (°С).
Урта ва юкори тропосферада вертикал градиентлар чегаравий 
катламга нисбатан катта. Урта кенгликларнинг 5фта тропосфераси- 
да градиент кишдан ёзга 0,40 дан 0,5 5 °С/100 м гача, юкори тропо­
сферада эса - 0,60 дан 0,70°С/100 м гача узгаради.
Куйи кенгликларда куйи тропосферадаги вертикал градиентлар 
урта кенгликларга нисбатан анча катта: йилнинг барча мавсумла- 
рида 0,50°С/100 м атрофида булади. К^йи кенгликларнинг урта 
тропосферасида улар 0,50-0,60°С/100 м, юкори тропосферасида эса
- 0,70-0,75°С/100 м ни ташкил килади.
Тропосферанинг барча сатхларида энг юкори харорат (термик 
экватор) июдца 20° ш.к. якинида, январда эса географик экватор 
якинида кузатилади.
Тропопауза г ропосферадан стратосферага утувчи катлам сифа- 
тида кенглик ва йил мавсумига боглик холда к ап а харорат тебра- 
нишларига учрайди (24-, 25-расмлар).
157


Z
км
25-расм. 
Уртача (ойлик) зонал хароратнинг баландлик 
буйича
гаксимланиши.
1 - 80° ш.к., 2 - 60° ш.к., 3 - 50° ш.к., 4 - 30° ш.к., 5 - 1 0 ° ш.к.
Энг баланд (16-17 км) ва совук (-76° дан -82°С гача) тропопауза 
экваториал сохада кузатилади. Урта кенгликларда тропопауза ёзда 
9-10 км ва кишда 11-12 км баландликда жойлашади. 50° ш.к. да бу- 
тун йил давомида унинг харорати тахминан -55°С га тенг. Энг паст 
тропопауза (8-9 км) кутбий сохдда кузатилади. Унинг харорати 
кишда -56°С, ёзда эса -44°С атрофида булади.
Куйи кенгликларда тропосфера калинлиги ва тропопауза ба- 
ландлигининг ортишини интенсивлиги ер сиртига келаёгган куёш 
радиациясининг окимига боглик булган вертикал апмашинувнинг 
таъсири билан тушунтириш мумкин. Бу оким катта булган 
жойларда катта баланддикларгача таркалувчи интенсив турбулент 
(конвектив) алмашинув ривожланади.
Субтропик кенгликларда (30-40°) тропопауза узулишларининг 
мавжуд булиши тропопауза баландлигининг кенгликлар буйича
158


таксимотининг узига хос хусусиятидир. 
Экваториал ва тропик 
кенгликларда тропопаузанинг баландлиги 16-17 км ташкил килади 
ва кенглик буйича кам узгаради. Урта ва юкори кенгликларда 
тропопауза 8-12 км баландликда жойлашади, шу билан бирга 
кутбга томон тропопаузанинг аста-секин пастлаши кузатилади. 
Тропопауза узилиш худудининг кенглиги 2000-2300 км га етади
унинг калинлиги эса 2-3 км булади.
24-расмдан куриниб турибдики, иккала яримшарларнинг 40° 
кенгликлари орасидаги худудда хамма мавсумларда совук соха 
мавжуд булади. У тропосферанинг юкори ва стратосферанинг куйи 
кисмларини эгаллайди. Бу совук сохд атмосферанинг катта 
кисмини эгаллаган вертикал турбулент ва конвектив алмаши- 
нувнинг окибати хисобланади.
Тропосферанинг калинлиги канча катта булса, унинг юкори 
кисмида харорат шунчалик паст булади. Шу сабабдан юкори 
кенгликларда куйи стратосфера (нисбатан) илик булади. Совук сирт 
устидаги суст ривожланган алмашинув нисбатан кичик баланд- 
ликларга гаркалади. Натижада тропопауза сатхндаги харорат урта 
ва куйи кенгликларга нисбатан анча юкори (-44 -г- ® -52°С) булади.
Ёзда куйи стратосферада хароратнинг горизонтал градиента 
кутблардан экваторга, яъни тропосферадаги градиентга карама- 
карши йуналган. Бу шимолий яримшарда апрелдан сентябргача ку- 
затиладиган стратосфера термик майдонининг мухим хусусиятла- 
ридан биридир. Тропосфера градиентидан стратосфера градиентига 
уткш аста-секинлик билан амалга ошишини алохида таъкидлаш ло- 
зим. 25-расмдан куриниб турибдики (июл), 10-11 км катламда энг 
паст харорат сохалари урта кенгликларда кузатилади (50-60° ш.к.) 
ва факат ундан юкоридагина паст харорат сохалари кичикрок кенг- 
ликлар томонга силжийди.
Кишда куйи стратосферада горизонтал градиент йуналиши 
узгармайди. Бирок, йилнинг бу вактида юкори кенгликларга куёш 
радиацияси келмайди. Хусусий нурланишнинг таъсирида маркази 
кугблар устида 25 ва 30 км баландликлар орасида жойлашган совук 
соха шаклланади. Совук сохднинг арктик марказида хдрорат -73°С 
гача, антарктик марказда эса -85°С ва ундан камроккача пасаяди.
Кишда куйи стратосферадаги энг юкори харорат сохалари }фта 
кенликларда 40° ш.к. ва 40° ж.к. орасида кузатилади, урта страто­
сферада эса у экватор томонга бироз силжийди. Шундай килиб, 
кишда куйи стратосферада хдроратнинг горизонтал градиенги урта
159


кенгликлардан экватор ва кутбларга йуналади. Бу ноябрдан мартга- 
ча даврдаги стратосфера термик режимининг мухим хусусиятидир.
Урта ва юкори стратосферада (30 км дан юкорида) барча кенг­
ликларда хдрорат баландлик буйича ортади. Ёзда хароратнинг го­
ризонтал градиенти кутблардан экваторга йуналган. Кишда гради- 
ентнинг йуналиши карама-карши узгаради. Курсатиб утилган 
хароратнинг вертикал ва горизонтал таксимоти 
урта
ва юкори стра- 
тосферада иссикдикнинг асосий манбаи булган озоннинг вакт ва 
фазо буйича таксимотининг хусусиятларига боглик булади.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish