Ю. В. Петров, Х. Т. Эгамбердиев, Б. М. Холматжанов, М. Алаутдинов


VII БОБ. АТМОСФЕРАНИНГ СУВ РЕЖИМИ



Download 7,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/164
Sana03.07.2022
Hajmi7,48 Mb.
#736073
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   164
Bog'liq
22. Атмосфера физикаси. Петров Ю.В, Эгамбердиев Х.Т

VII БОБ. АТМОСФЕРАНИНГ СУВ РЕЖИМИ
Асосий тушунчалар
1. Оким -
атмосфера ёгинлари сувлариниш муайян худуддан 
дарёларга, сунгра океан ёки берк кулларга окиб чикиши. Ер ости ва 
с ир г окцмлари ажратилади. Сирт окимлари ёнбагир ва узан 
окимларига булинади. Оким - намлик айланишининг ташкил 
этувчиларидан бир.
2. Дальтон конуни 
- бугланиш тезлиги ва намлик дефицита 
орасидаги богликдик: 
w - A ( E ’-e),
бу ерда 
Е ’ -
буглантирувчи сирт 
хароратида сув бугининг туйиниш эластиклиги, е - буглантирувчи 
сирт устидаги бут эластиклиги, 
А
- пропорционаллик коэффи­
циента.
3. Муссон 
- Ер юзасининг катта кисми устида куйи 
тропосферадаги маълум йуналишдаги етарлича тургун хаво окими 
булиб, йуналишини йилда икки марта карама-карши ёки унга якин 
йуналишда алмаштиради. Кишки муссонга доимо йуналиши буйича 
карама-карши ёзги муссон карши туради. Муссоннинг у ёки бу 
ярим йилликдаги, айникса урта кенгликлардаги асосий йуналиши 
мунтазам сакланади. Вактинча бошка йуналишли шамоллар билан 
алмашганда муссон окимларининг бузилиши кузатилади.
4. Дисперс гизим 
- иккитадан кам булмаган фазадан ташкил 
топган физикавий-кимёвий тизим. Улардан бири - дисперс фаза 
анча кичик улчамли заррачалар куринишида иккинчи фаза -
дисперс мухитда таксимланган булади. Уларга коллоидлар, шу 
жумладан аэрозоллар мисол булади. Атмосфера хдвосидаги чанг 
заррачалари, конденсация махсулотлари ва бошкалар дисперс 
мухлт хцсобланади.
5. Я чейкали конвекция - суюкдикнинг юпка катламидаги 
конвекциянинг хусусияти булиб, эркин сиртга эга ва у пастдан 
исийди: суюкпикнинг куйи ва юкори сиртларидаги харораглар 
фарки муайян кийматдан ортганидан сунг суюкдик горизонтал 
йуналишда 
ажралади. 
Х,ар 
иккала 
катламнинг 
марказида 
конвекцион харакат юкорига, чеккасида эса пастга йуналади. 
Ячейкалар секин-аста тугри олтибурчакли шаклга айланади.
162


Атмосфера шароитидаги конвекциялар шундай табиатга эга 
булиши мумкин.

Download 7,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   164




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish