Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


дирхам дан, ара б елимидан икки  дирхам



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet520/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   516   517   518   519   520   521   522   523   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

дирхам дан,
ара б елимидан икки 
дирхам
олиб, сирка билан цушиб с у р­
тилади. [Ёки] ар ман бурацидан ярим 
мискол,
бурдой ёридан уч 
дир­
хам,
цитрон эти ва я ^ у д мум ид ан икки дирх амд ан, т а р а т и з а к уру гид ан 
икки 
дирхам,
се да н ад а н бир ярим 
дирхам,
к;ора х ар бац дан бир ярим 
дирхам
ва куйдирилган зокдан бир ярим 
дирхам
олиб, суртма дори 
ясалади.
Ёки 
озоддарахт
урурини сирка билан цушиб суртилади. Еки зок, 
мурр,
кундур елими, аччицтош, олтингугурт ва сабрларни олиб, 
тило 
шароби билан цушиб суртилади. Еки бон д ар ах т и донидан ун [булак], 
сарик олтингугуртдан ту рт б улак,
озоддарахт
у р у г ид а н
бир б ул а к 
олиб, яхшилаб янчилади, у з у м шароби сиркаси ва гул éFH билан кушиб 
суртилади.
Еки сариц
5
олтингугурт, кундур елими кукуни ва к а в р а к елимини 
си рк ад а эритилади ёки ит тезаги, читгарлар ишцори, ок олтингугурт, га-
www.ziyouz.com kutubxonasi


Е т т и н ч и ф а н
571
загу ти, тандир куяси, анор пусти, з^аммом кули, и к к а л а хил зирних ва 
сариц ол тингугуртлардан баробар мицдорда олиб, сирка ва зайтун ёри 
билан цушиб суртилади.
Саккизинчи фасл. Сутли тош м алар
Гсщ> бурун ва юзга сут томчилари сингари оц то шмала р тошади. 
Б унг а бад ан юзасига ^ ай д а ла ё т г а н б ад а н бурининг зардобсимон мод- 
д ас и са баб булади. К,уритиш в а тарцатиш хусусияти бор ^ар бир нар- 
са бунга д а в о булади. М ас а л а н , оц х ар ба ц ва унинг ярмича гулсапсар 
илдизидан дори ясаб чапланади ёки бурац билан бирга зигир урури, 
сирка билан бирга анжир в а седана [суртилади].
Туццизинчи фасл. Цутир в а цичима
К,утир келиб чицадиган модда сафро аралашиши н ат и жа с ид а сав- 
дога айлана бошлаган ёки цисман с авд ога айланган цон моддаси б у л а ­
ди; ёки бурацли шур б а л г а м а ра л а ш г а н модда булади. Биринчиси цуруц 
цутир булиб, унинг моддаси цуруцлик ка яцин цуюц модда булади. 
Иккинчиси з^ул цутир булиб, унинг моддаси суюцликка яцин ^ул [мод­
д а ] булади.
К,утир, купинча, шур, уткир, аччиц ва иссицлик дориворлар х а м д а
ш ул а р каби нарсаларни истеъмол цилишдан келиб чицади. Баданнинг 
куп жойини эга л ла й ди г ан хили ^ам 
\ул
цутир жум ла с ид ан д ир . Агар 
^ а м м а тошмала р кутарилиб, узини курсатиб ва учи ингичка булиб тур- 
са, бу хил цутирнинг моддаси уткирроц булади, а г а р у л ар ёйицроц ва 
ж у д а чук кан булса, модд ас ид а уткирлик камроц булади.
Кутир моддаси пайдо булишининг с абабла ри цичима моддаларини 
келтириб чицарувчи сабабларнинг узидир; лекин [цутирники] кучлнроц 
булиб, 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   516   517   518   519   520   521   522   523   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish