Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Йигирманчи фасл. Д а в о л а ш Олдин зарурий тадбир ц улланилади, кейин [касал] цуссин уч у н 1



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet397/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   393   394   395   396   397   398   399   400   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

439
Йигирманчи фасл. Д а в о л а ш
Олдин зарурий тадбир ц улланилади, кейин [касал] цуссин уч у н 1 ис- 
си^ сувни гулоб ёки ёр билан цушиб ичирилади. Сунгра зигир урури 
^айнатмаси, гуруч ^айнатмаси ва т а р а т и з а к ^ай натмаси ёки [кейинги] 
иккаласини цушпб х а м д а ас ал цушилган т у г м а ч а г у л шираси ичири­
лади.
^ а м м а в а^ т сут, [турли] ширалар, ёпиш^о^ в а ёрли н арсал ар ва 
чарви ёри [билан тайёрланган], айник;са, ёввойи гулхайри 
солинган 
ш ур в ал а р ичириб турилади. Агар йутал булса, юмшатувчи н арсал ар 
билан д ав о цилннадп.
О^ак [ичган]ни хам цустириш, ху^на ^илиш, ёрли в а юмшатувчи 
н арсал ар билан даволан и лади . Унинг давоси о л ак у л а н г [чаццан]нинг 
д ав о си га я^ин туради. Бу со^ада [табиблар томонидан] айтилган нар- 
с а л а р д а н бири шуки, эш а к сийдиги в а кинигутдан икки 
донак
ми^- 
дорида олиб, исеик сувга солиб, [за хар л ан ган кишига] ичириб тури ­
лади.
Иигирма биринчи фасл. Совун суви
Бунинг х олати о^ак в а зирнихникига я^ин булиб, давоси [^ам] 
уш аларники кабидир.
Иигирма иккинчи фасл. Зок в а аччицтош
Б у и ккал аси ичилганда кучли й утал ^узралиб, 
сил каса л л и ги га 
олиб боради. Б уларнинг давоси эш а к сути ичиш, ^аймо^ в а ш акар
ичиш, шунингдек, зуфоли в а шунга ухш аш ш арбатлар ичишдир.
Иигирма учинчи фасл. На^орга совуц су в ичиш
1
Совуц сувни на^орга ёки ^ам м о м д ан кейин, ёки жинсий ал о ^ адан
кейин ичилса, м изож бузилиш в а истис^о касалл и ги хавфи турилади.
Д а в о л а ш .
Л а к к
давоси, заъфарон давоси ва шунга ухшаш- 
лардир. Б аъ за н холис шароб кифоя ^илади; уни [сову^ сув} устидан 
ичилади.
Иигирма туртинчи фасл. У сим ли клар дан [олинадиган] 
баъзи бир з а ^ а р л а р . Аконит
Аконит ёмон за^ а р л ар д ан д и р , буни ичган кишининг л аб лар и в а
тили шишади, кузл ари [косасидан] чицади, х адеб боши айлана беради 
в а хУшиДан к етадн . И кки оёги и ш лам ай цолади. Б у ёмон [захар]дир, 
ун дан оз киши ц утул ади , [к ^ т у л га н д а з^м] ингичка орри^ ёки сил ка-
www.ziyouz.com kutubxonasi


440
Т и б
к о н у н л а р и .
Т у р т и н ч и
к и т о б
сал л ар и га учрайдн. Б аъ зап унинг хиди тут ^ ан о ьд а учратади. Унинг 
си^иб олиыган сувн бнлан укл арни сугорилса, ул ар тсккан кншини 
дархол улднрадп.
Йигирма бешинчи фасл. Д а в о л а ш
Аконит ичган кишига тезда 
ш о л р о м
урури ^айнатмасини ичнриб, 
цустнрпш кер ак. Унга ян а 
тило
шароби ва сигир сариёгини ус тм а -ус т 
нчириб турилади. Шунингдек, дуб д ар ах ти пустлорининг цайнатмасини 
узу м шаробига ^ушиб ичирилади. Сунгра фойдалиро^ д ав о

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   393   394   395   396   397   398   399   400   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish