Ямр қурилмаси


Расм 1. Магнит резонанси радиоспектрометрининг блок схемаси.1-электромагнит тўлқин манбаси; 2-ютувчи ячейка; 3-приёмник; 4-регистрация қилувчи қурилма; 5-магнит



Download 333,5 Kb.
bet2/3
Sana01.06.2022
Hajmi333,5 Kb.
#629157
1   2   3
Bog'liq
ЯМР қурилмаси

Расм 1. Магнит резонанси радиоспектрометрининг блок схемаси.1-электромагнит тўлқин манбаси; 2-ютувчи ячейка; 3-приёмник; 4-регистрация қилувчи қурилма; 5-магнит.

  • Ана энди ЯМР спектрометрини яқиндан ўрганиб чиқамиз. ЯМР шарти частота билан ўзгармас магнит майдон кучланганлигини ўзаро боғлайди. Агар радиотехникада кенг қўлланиладиган 30 Мгц частотали тўлқинни олсак магнит майдон кучланганлиги H0=7047 эрстед бўлишлигини кўрсатишимиз мумкин. Бундай магнит майдонини ҳосил қилиш, умуман олганда, қийин эмас. Шунинг учун ЯМР қурилмаси радиотехника приборларидан ясалади (расм 2 га қаранг).

ЯМР қурилмаси

  • 1-доимий магнит, 2-юқори частотали генератор, 3-юқори частотали кучайтиргич, 4-кичик частотали кучайтиргич, 5-индуктивлик ғалтаги, 6-модда солинган ампула, 7-модуляцион катушка, 8-кичик частота генератор, 9-осциллограф.
  • Осциллограф
  • Индуктивлик ғалтаги (5) резонанс частотасига созланган тебраниш контури таркибига киради, қуввати катта генератор 2 ғалтакда электромагнит тебранишларни келтириб чиқаради, натижада ғалтакнинг ўқига параллел йўналган магнит майдони ҳосил бўлади. Ғалтак шундай жойлашадики, унинг ўқи ўзгармас майдон H0 га перпендикуляр бўлади. Ўзгармас магнит майдон ўрамларидан ўзгармас ток оқаётган электромагнит ёрдамида ҳосил қилинади. Ток кучини ўзгартирилса, H0 ҳам ўзгаради.

Ядро резонанси қандай юз бериши ва радиоспектрометр қандай ишлашини билиш учун икки ҳолни кўриб чиқамиз.

  • Ядро резонанси қандай юз бериши ва радиоспектрометр қандай ишлашини билиш учун икки ҳолни кўриб чиқамиз.
  • 1 – ҳол. Н0 ва шундай қийматга эгаки, резонанс кузатилмайди, бошқача айтганда
  • Демак, электромагнит энергияни ампуладаги модда ютмайди, генератор 2 дан чиқаётган энергиянинг ҳаммаси кучайтиргич 3 га келади ва 4 кичик частотали кучайтиргич орқали осциллографда регистрация қилинади, бунда сигнал катта бўлади.
  • 2 – ҳол. ва ларнинг қиймати шундайки, улар резононс шартини қаноатлантиради:
  • Бу ҳолда ядролар электромагнит тўлқин энергиясини юта бошлайдилар (протонлар пастки ҳолатдан юқори ҳолатга ўта бошлайдилар). Демак, юқори частотали кучайтиргичга келаётган тўлқин энергияси камаяди, натижада сигнал пасаяди. Осциллографдаги кўрсаткич ҳам пасаяди (3расмга қаранг).
  • Иккинчи ҳол кенглиги чексиз кичик бўлган резонанс чизиғига тегишлидир, бошқача айтганда резонанс частотанинг фақат битта 0 қийматида юз беради. Лекин амалда ундай эмас, ютилиш частотанинг 0 га тенг бўлмаган қийматларида ҳам бўлади, фақат камроқ, бошқача айтганда, ютилиш чизиғи маълум кенгликка эга (4расмга қаранг).
  • Осциллограф экрани
  • Резонанс бор
  • Резонанс йўқ
  • Резонанс чизиғи
  • (идеал ҳолат)
  • Ютилиш чизиғи
  • кенглиги
  • Амалдаги ҳолат
  • (Резонанс чизиғи)
  • H0 ва 0 ларнинг ҳар хил қийматларида ютилишни ўлчаш учун (ютилиш чизиғини ёзиш учун) ёки магнит майдонини, ёки частотасини ўзгартириш керак. Амалда магнит майдонини ўзгартириш қулайроқ бўлади. Бунинг учун магнит қутбларига қўшимча ғалтак кийдирилади ва унинг ўрамларидан ўзгарувчан ток ўтказилади. Бу ғалтак одатда модуляцион ғалтак деб аталади, чунки ундан оқаётган кичик частотали ток ўзгарувчан магнит майдонини ҳосил қилади ва бу майдон ўзгармас майдон H0 ни ўзгартиради ёки модуляция қилади (расм 5 га қаранг).

Download 333,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish