Яхшиева М. Т. Монетар сиёсат назарияси: Ўқув қўлланма. –Т


 Марказий банкнинг мажбурий захиралар сиёсати



Download 1,48 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/66
Sana01.05.2022
Hajmi1,48 Mb.
#601585
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   66
Bog'liq
Monetar siyosat nazariyasi

10.2. Марказий банкнинг мажбурий захиралар сиёсати 
 
Марказий банкнинг пул-кредит сиёсатини тартибга солиш юзасидан мавжуд 
тартибларига мувофиқ, тижорат банклари мажбурий захираларни Марказий 
банкда сақлайдилар. 
Мажбурий захиралар
бу – тижорат банкларининг депозит операциялари 
натижасида вужудга келган банк ресурсларининг Марказий банкда фоизсиз 
ҳисобрақамда сақланиш талабидир. Бу эса, ўз навбатида бевосита кредитлаш 
имкониятларини чегаралайди ва депозит эмиссиясини қисқартиради. 
Мажбурий захиралар сиёсати Марказий банк пул-кредит сиёсатининг асосий 
инструментларидан бири ҳисобланади. Мажбурий захиралардан пул-кредит 
сиёсатининг инструменти сифатида фойдаланиш даражаси, уларга фоиз ҳисоблаш 
тартиби, мажбурий захиралар меъёрининг миқдори, уларни табақалаштириш каби 
кўрсаткичлар бўйича мамлакатлар ўртасида жиддий фарқлар мавжуд. Бундай 
фарқларнинг мавжудлиги, асосан, миллий иқтисодиётни ривожлантириш 
хусусиятлари, пул муомаласи соҳасидаги вазият каби омиллар билан 
таърифланади.
Пул-кредит сиёсатининг инструменти сифатида мажбурий захиралар 
қуйидаги функцияларни бажаради: 

банк тизимининг ликвидлилигига таъсир этиш функцияси; 

тижорат банкларининг кредит эмиссиясини чеклаш функцияси; 


112 

тижорат банки банкрот бўлганда, унинг мажбуриятлари бўйича 
ҳисоблашиш функцияси. 
Марказий банк мажбурий захиралар миқдорини ўзгартириш йўли билан банк 
тизимининг ликвидлилигига таъсир қила олади. 
Иккинчи функциянинг мазмуни шундаки, мажбурий захиралар, мавжуд 
миқдорлар мамлакатимизда мажбурий захиралар миқдоридан юқорида қайд 
қилинган мақсадларда фойдаланишга мутлақо зарурат йўқ. Чунки, миллий валюта 
курсининг АҚШ долларига ва бошқа эркин алмашинувчи валюталарга нисбатан 
пастлиги, банк тизимининг етарли даражада чет эл валюта захираларига эга 
эмаслиги ва умуман, республикамизда эркин алмашинувчи валюталарга бўлган 
талабнинг катталиги каби омиллар минимал захиралардан ушбу мақсадларда 
фойдаланишни истисно этади. Шу нуқтаи назардан олганда, республикамизда 
жорий 
ҳисоб-рақамларидаги 
чет 
эл 
валюталарига 
нисбатан 
захира 
талабномасининг қўлланилмаслиги жуда ўринлидир.
1-чизма 
Республикамизда нисбатан баҳоси юқори бўлган товарларни АҚШ долларида 
сотилиши пул муомаласи учун жиддий хавф туғдиради. Ушбу анъаналарнинг 
янада ривожланишига йўл қўймаслик учун аҳоли қўлидаги чет эл валюталарини 
банк муассасаларига жалб қилиш зарур. Жалб қилишнинг синалган усулларидан 
бири чет эл валютасидаги омонат ҳисоб-рақамларига тўланадиган фоиз 
ставкаларини ошириш ҳисобланади. Бу эса, Ғарб амалиётида кенг қўлланилаётган 
минимал захира талабномаларини чет эл валютасидаги мажбуриятларга нисбатан 
белгилашни республикамиз шароитида қўллашни истисно этади. 


113 
Қимматли қоғозлар бозори, ссуда капиталлари бозори заиф ривожланган, 
Марказий банкнинг валюта сиёсати орқали пул массасига етарли даражада таъсир 
эта олиш имконияти бўлмаган шароитда мажбурий захиралар пул-кредит 
сиёсатининг энг асосий ва таъсирчан инструменти бўлиб қолаверади. Унинг 
бундай мамлакатлар учун муҳим бўлган аҳамиятларидан бири шундан иборатки, 
у банк тизимининг барқарорлигини кафолатлайди. Бу эса, аҳоли ва ҳуқуқий 
шахсларнинг банк тизимига бўлган ишончларини мустаҳкамлайди. Чунки, 
иқтисодий ислоҳотларни муваффақиятли амалга ошириш гаровларидан бири – 
банк тизимига бўлган юксак ишончнинг мавжудлигидир. (

Download 1,48 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   66




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish