Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 4,01 Mb.
Pdf ko'rish
bet331/389
Sana26.03.2022
Hajmi4,01 Mb.
#510812
1   ...   327   328   329   330   331   332   333   334   ...   389
Bog'liq
xoразм

XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOMASI 

8/2020
239
ўзгариб боради. Бу вақтда механик таркиб ва шўрланиш илгаригидагидек қолади, ҳайдалма 
қатламда гумус бироз ортади. Сур қўнғир
-
ўтлоқи тупроқлар типик чўл сур қўнғир 
тупроқлардан аминтақал ўтлоқи тупроқларга ўтадиган босқич бўлиб қолади. Бу тупроқлар 
кесимининг юқори қисми морфологик тузилишига кўра суғориладиган сур қўнғир 
тупроқларга яқин. Қуйи қисмида эса кўкимтир ва занг кўринишидаги лойланиш жараёни 
содир бўла бошлайди. Улар механик таркибига кўра, сур қўнғир тупроқлардагидек турлича, 
оғир қумоқлидан қумлоқгача учрайди. 
Қумли
-
чўл тупроқлар 
чимли қатламни ҳосил қиладиган қиёқ ўсимлиги билан 
мустаҳкам боғланган қумлардан таркиб топади. Гумус қатлами 25
-
30 см. қалинликгача 
кузатилади. У бу қатламда 0,5% атрофида, азот 0,04
-
0,05%, умумий фосфор 0,14
-0,15%. 
Сизот сувлари 5 метрдан пастда жойлашган. Суғориладиган деҳқончиликка қумли чўл 
тупроқлари жалб қилинганда чим бузилади, бу тупроқларнинг барча генетик хусусиятлари 
йўқолади. Аслида жуда оз миқдордаги органик моддаси бўлган қумлар ўзлаштирилади. 
Шамол эрозияси олдини олиш ҳамда бу тупроқлар маҳсулдорлигини ошириш учун
махсус 
тадбирлар, жумладан, колматаж, сидерат экинлар экиш, тупроқли ўғитлар солиш ва 
бошқалар қўлланилади.
Қўриқ қумли
-
чўл тупроқлари шўрланмаган ёки кучсиз даражада шўрланган. 
Суғориладиган тупроқларда шўрланиш кучсиз ва ўртача
даражада. Узоқ муддат суғориш 
сизот сувларини 2
-
3 м гача кўтарилишига сабаб бўлади. Бу эса қумли чўл тупроқларнинг 
гидротермик режими ўзгариши ва уларни чўл
-
ўтлоқи тупроқларига ўтишига олиб келади. 
Гумус ва озиқа элементлари заҳираси кам, бу тупроқлар кучли дефиолиация ва шўрланиш 
жараёнлари таъсирига учрай бошлайди. Улар орасида ўрта ва кучли шўрланган тупроқлар 
кўпроқ учрайди. Суғориладиган қумли
-
чўл тупроқли воҳа ён чеккалари бўйлаб алоҳида 
массивлар ҳамда Зарафшон, Бухоро ва Қоракўл дельталари ташқарисида тарқалган.

Download 4,01 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   327   328   329   330   331   332   333   334   ...   389




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish