Калит сўзлар:
Қўқон
хонлиги, Южин Скайлер, солиқ,
закот, савдо, бозор, ипак, асар
Аннотация.
В статье освещена работа Юджина Скайлера “Туркестан: Записки
путешествия по русскому Туркестану, Коканду, Бухаре и Гулдже”, опубликованная в 1876
году, и его значение в изучении истории налоговой системы Кокандского ханства. Автор
также коснулся уровня изучения книги
”Туркестан: русские Туркестанские, кокандские,
бухарские и Гулжагские записки”
в Узбекистане в постсоветские годы.
Ключевые слова:
Кокандское ханство, Южин Скейлер, налоги, закят, торговля,
рынок, шелк, артефакты
Abstract.
In the article, t
he Book “Turkistan:
travel notes to Russian Turkistan, Kokand,
Bukhara and Gulje
”, published in 1876, and its importance in the study of the history of the tax
system of the Kokand Khanate, is covered. The author also touched upon the work” Turkistan:
travel notes to Russian Turkistan, Kokand, Bukhara and
Gulje”
to the level of study in Uzbekistan
in the years after independence.
Keywords:
Kokand Khanate, Yujin Skayler, tax, zakot, trade, market, silk, masterpiece.
Южин Скайлер Америка Қўшма Штатларининг Санкт
-
Петербургдаги консули бўлиб
,
у
1873 йилда Туркистон ўлкасига ташриф буюрган ва саёхати давомида кўрган воқеаларни
қайд этиб борган. 1876 йилда шу қайдларини илк бор Лондонда “Туркистон: Рус
Туркистони, Қўқон, Бухоро ва Ғўлжага саёҳат қайдлари” номи билан нашр эттирган
[1].
Бу асар дунё бўйича “Туркистон” номи билан машхур ва икки жилддан иборатдир.
Шуниси диққатга сазоворки бу асар
хорижда бир неча маротаба қайта чоп этилган. Мазкур
манбанинг айнан 1876 йилда Лондонда чоп этилган ҳар иккала жилди Алишер Навоий
номидаги Ўзбекистон Миллий кутубхонасининг “Нодир манба ва нашрлар” бўлимида
сақланаётган бўлсада, бу асар аксарият маҳаллий манбашунос ва тарихшуносларнинг диққат
эътиборидан четда қолган эди
[2].
Совет даври тарихшунослигида хорижий сайёҳ ва тадқиқотчиларнинг асарларига
маълум маънода мурожаат этилиб, илмий таҳлил этилганлигига қарамасдан, Ю. Скайлер
саёҳатномаси акс этган икки жилдли китоб ҳақида деярли эслатилмаган. Бу ҳар ҳолда унинг
саёҳати ўлкада Россия империясининг ҳарбий ҳаракатлари фаол давом этаётган, минтақа
халқларининг бу даврдаги турмуш тарзи, ўлкадаги ижтимоий
-
сиёсий вазият, империя
маъмуриятининг ҳарбий ҳаракатлари асарда ҳаққоний, батафсил ёритилганлиги билан
боғлиқ бўлса керак. Аммо мустақиллик
йилларида ушбу асарга бўлган муносабат ўзгарди.
Хусусан, тарихчи З.А. Саидбобоев томонидан асарни илмий жиҳатдан ўрганиш ва уни илмий
муомалага киритиш ишлари олиб борилди. Муаллиф томонидан мазкур асарнинг таржимаси
устида иш олиб борилди, унинг алоҳида қисмлари бўйича бир неча мақола ва маърузалар
тайёрланди
[3].
Шунингдек, тадқиқотчининг номзодлик диссертациясида Ю.Скайлернинг
саёҳат қайдлари ва ўтган йўллари бўйича йўналиш картаси қисқача таҳлил этилган
[4].
Ю.Скайлернинг
саккиз ой давом этган ушбу саёҳатини тўлиқ акс эттирилган асар йўл
хотиралари тарзида ёзганлиги учун ҳам тарихий
-
географик хусусиятга эга.
Асарнинг икки
Do'stlaringiz bilan baham: |