Аннотация
.
В статье описывается использование татар, разделяющих язык, религию
и культуру народов Туркестана, для укрепления советской власти. Говорят, что татары
выступили с инициативой в Туркестане по созданию русской литературы, техники, театра
и печати газет и журналов. Центр анализирует эффективное использование татар не
только в военно
-
политических отношениях, но и в системе общественно
-
политического,
культурного и образовательного управления для укрепления советской власти.
Ключевые слова:
"Социалистическая революция", Татарская, Туркестанская, Россия,
социалистическое общество, Совет Народных Комиссаров РСФСР, культурно
-
образовательные процессы, военно
-
политическое управление, большевики, аггитационно
-
пропагандистский поезд "Красный Восток"
Abstract.
This article describes the use of Tatars, who shared the language, religion and
culture of the peoples of Turkestan, in order to strengthen Soviet power. It is said that the Tatars
took the initiative in Turkestan to establish Russian literature, technology, theater, and the printing
of newspapers and magazines. The Center analyzes the effective use of the Tatars not only in
military-political relations, but also in the system of socio-political, cultural and educational
management to strengthen Soviet power.
Keywords:
"Socialist Revolution", Tatar, Turkestan, Russia, socialist society, Council of
People's Commissars of the Russian Socialist Federal Soviet Socialist Republic (RSFSR ICC),
cultural and educational processes, military-political administration, Bolsheviks, "Red East"
propaganda train
Совет ҳокимиятининг дастлабки йилларида большевиклар олдида мураккаб вазият
вужудга келиб, янги ва фаровон ҳаётни ваъда қилган, тенгликка,
бахтли болаликка, хотин
-
қизлар
озодлигига, миллатларни ўз тақдирини ўзи белгилашга, қўйингчи, адолатли жамиятни
“социалистик инқилоб” билан боғлаганлар бошқарувни ўз қўлларига олган эдилар. Россия
империясидан миллий масала муаммоси ҳеч бир яхши томонга ўзгармай, тўла
-
тўкис
большевикларга мерос бўлиб ўтганди. Эндиликда, Октябрь (1917) давлат тўнтаришидан
кейин большевик етакчилари, хусусан В.И.
Ленин бошчилигидаги РСФСР ХКК томонидан
илгари сурилган миллатлар ўз тақдирини ўзи белгилаши билан боғлиқ баёнотлар ўн йиллар,
юз йиллар
давомида чоризм зулми остида яшаб келаётган халқларни, айниқса турк
-
мусулмон
халқларини миллий уйғонишига, турли ижтимоий
-
сиёсий ҳаракатлар, партияларни вужудга
келишига туртки берди. Албатта, Россиядаги турк
-
мусулмон халқларини сиёсий
уйғонишида, ўз ҳақ
-
ҳуқуқларини
ҳимоясига, тили, дини, маданиятини ривожида фаоллик
қилишида, шарқда “социалистик инқилоб” ғоялари фидойилари бўлиб ўзини танитган
татарлар, жойларда совет ҳокимиятини мустаҳкамлаш борасида “яловбардорликлари” билан
эътибор қозондилар. Дарҳақиқат, татарларда февраль (1917) инқилобига қадар ҳам “миллий
уйғониш” аломатлари кўзга ташланиб, ўз матбуотини ташкил этишда, хотин
-
қизлар
озодлиги ва уларнинг маърифати йўлида, аҳоли ўртасида саводсизликка барҳам бериши,
ҳарбий
-
сиёсий ҳаракатларда фаоллик қилиши, империя таркибидаги турк
-
мусулмон
халқлари орасида театр санъати, маърифатни тарқалишида анчагина илгари кетган эди. Ўз
пайтида Туркистон, Бухоро, Самарқанд, Хива мадрасалари татарларга билим бериш,
Do'stlaringiz bilan baham: |