Xo‘jalik hisobining mohiyati, boshqaruv tizimidagi ahamiyati va buxgalteriya hisobining umumiy tavsifi


Д-т 9910-«Якуний молиявий натижа» - 3 700 минг сум



Download 0,64 Mb.
bet59/75
Sana01.03.2022
Hajmi0,64 Mb.
#476877
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   75
Bog'liq
UMUMIY KITOB (4)

Д-т 9910-«Якуний молиявий натижа» - 3 700 минг сум
К-т 9110-«Сотилган тайёр махсулотларнинг таннархи» - 3 700 минг сум;
Д-т 9910-«Якуний молиявий натижа» - 740 минг сум
К-т 9420-«Маъмурий харажатлар» - 740 минг сум;
Д-т 9910-«Якуний молиявий натижа» - 180 минг сум
К-т 9620-«Валюталар курслари фаркидан зарарлар» -180 минг сум.
Сунгра 9910-«Якуний молиявий натижа» счётининг дебети ва кредити орасидаги фаркни хисоблаймиз. Ушбу счётнинг дебет айланмалари кредит айланмаларидан куп болтан такдирда, фарк копланмаган зарарни ташкил этади ва куйидаги утказма билан акс эттирилади:
Д-т 8710-«Х,исобот даврининг таксимланмаган фойдаси (копланмаган зарари)»
К-т 9910-«Якуний молиявий натижа».
Агар корхона хисобот даврида копланмаган зарарга эга булса баланс пассивидаги капитал булимида таксимланмаган фойда счётининг дебет колдиги манфий сумма ёки кизил ранг билан акс эттирилади.
Кредит айланмалари дебет айланмаларидан куп булган холатда, фарк хисобот даври буйича соф ёки таксимланмаган фойда суммасини курсатади.
Берилган мисолда корхона 720 минг сум суммада фойда олган. Ушбу фойда куйидаги утказма билан акс эттирилади:
Д-т 9910-«Якуний молиявий натижа» - 720 минг сум
К-т 8710-«Хисобот даврининг таксимланмаган фойдаси (копланмаган зарари)» - 720 минг сум.
Таксимланмаган фойдадан резерв капиталини шакллантиришда фойдаланиш мумкин. Резерв капиталини шакллантириш Узбекистон Республикаси конунчилиги ёки таъсис хужжатлари билан кузда тутилганда амалга оширилади. Одатда, у хисобот йилида фойда олинганлиги ёки олинмаганлигига карамасдан белгиланган суммада дивидендлар туланиши лозим булган имтиёзли акцияларга эга акциядорлик жамиятларида ташкил этилади.
Резерв капиталининг шаклланиши куйидаги утказма билан акс эттирилади:
Д-т 8710-«Хисобот даврининг таксимланмаган фойдаси (копланмаган зарари)»
К-т 8520-«Резерв капитали».
Таксимланмаган фойда корхона таъсисчиларига дивидендлар тулаш учун ишлатилади. Одатда, йил охирида таксимланмаган фойда суммаси аниклангандан кейин, ушбу фойданинг кайси кисми акциядорлар (мулкдорлар) уртарида дивидендлар тулаш йули билан таксимланиши белгиланади. Дивидендлар микдори акциядорлар ёки таъсисчиларнинг умумий мажлисида тасдикданади ёки эълон килинади. Дивидендлар эълон килинган куни бухгалтерияда улар буйича хисоб-китоб амалга оширилади ва куйидаги утказма берилади:
Д-т 8710-«Хисобот даврининг таксимланмаган фойдаси (копланмаган зарари)»
К-т 6610-«Туланадиган дивидендлар»
Дивидендларни тулаш, одатда, акциядорлик жамиятининг акцияларига эга булган акциядорларни руйхатга олиш учун бериладиган маълум бир вакт орасида амалга оширилади. Руйхатга олинган санадан кейин акциялар сотиб олган акциядорлар эълон килинган дивидендларни олиш хукукига эга эмас.
Дивидендларни тулаш куйидаги утказма билан акс эттирилади:
Д-т 6610-«Тул анадиган дивидендлар»
К-т 5010-«Миллий валютадаги пул маблаглари» ёки 5110-«хисоб-китоб счёти».
14.ДАРС.

Download 0,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish