Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

ж щ атдан 
ковуллар гунафшадошларга якдн туради.
Ковул туркуми — Capparis. Узбекистонда бу туркум- 
нинг 2 та тури (Capparis spinosa, C.rosanoviana) усади. Ко­
вуллар айрим мамлакатларда маданий усимлик сифатида 
экилади. Айникса унинг гунчасини Кавказ ва У рта Ер ден- 
гизи а^олиси зиравор сифатида ишлатади. Хиндистонда 
ковулдан фойдаланиб, ^пка силини, илдизи кайнатмаси- 
дан м илкларни муста^камлаш да ф о й д ал ан и л ад и . 
C.rosanoviana Узбекистан “К^зил китоби”га киритилган.
Карамдошлар (Крестгулдошлар) (Brassicaceae) оиласи
Бу оиланинг 380 та тур­
куми, 3200 тадан ортик тури 
мавжуд. Улар Ер юзида ни- 
Хоятда кенг таркалган. Узбе­
кистонда 5 туркуми, 193 тури 
усади. Характерли белгиси 
гуллари крестга ухшайди. Гул- 
косачаси 4 та, гултожи 4 та, 
чангчиси 6 та. Бу оилага ман­
суб усимлиютарда гликозид- 
лар, алколоидлар ва бошка 
моддалар 
бор. Айрим турла- 
рида юрак гликозидлари уч- 
райди. уругада бактероицид- 
лик хусусияти бор. Бу оилага 
индов, хартол, цатрон, шуво- 
ран, читир, ж аг-ж ар (25- 
расм), шолгом, турп, карам, 
редиска, усма ва'бош калар 
киради. Хартол шамоллашга 
Карши ишлатилади. Индов 
уруга ишта^ани очувчи сифа­
тида ишлатилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Карамдошларнинг халк; хужалигидаги ахамияти нихо- 
ятда катта. Улардан турли максадларда жумладан озик;-ов- 
кат, ем-хашак, дори-дармон сифатида фойдаланилади.
Чик;иб келишига кура бу оила ковулдошларга анча 
як;ин туради.
Гулхайринамолар (Malvales) цабиласи
Кабила 11 та оилани бирлаштиради. Кабила вакиллари 
дарахт, бута ва утлардан иборат. Улар асосан тропик ва 
субтропик худудларда таркалган.
Мазкур к;абилага мансуб фирмиана (Firmiana simplex) 
хомашёсидан пепси кола ва кока кола тайёрлашда фойда­
ланилади. Шунинщек к;абилада шоколад дарахти (Theobroma 
cacao) ва Баобаб (Adonsonia digitata) лар киради. Африка- 
нинг йирик дарахти поясининг диаметри 9 м га етади.
Гулхайридошлар (Malvaceae) оиласи
Бу оилага 85 туркум, 1000 
тур киради. Узбекистонда 6 тур­
кумга мансуб 17 тури усади. Гул- 
хайридошларга $пг, бута ва да- 
рахтлар киради. Баргллари од- 
дий, кдокилган, панжасимон.
Гуллари икки жинсли, актино- 
морф, гулкоса ва гултожбарг- 
лари 5 тадан. Уругчиси ва чанг- 
чиси чексиз, тугунчаси устки, 
меваси куп урукли, кусакча.
Fy3a (Gossypium) туркум и.
Fy3a турлари Жанубий Осиё- 
д а, А ф р и к а д а , М ар к ази й
Америкада табиий холда уса­
ди. У збекистонда Рузанинг 
Gossypium herbaceum G.hirsu- 
tum , G.barbadense каби тур-
л я п и Ra тихггтяп я г о г м т т а м - ш п
26-расм
. Fyaa: 1-гуллаетгап 
лари ва шулар асосида етиш- гаохча; 
2-0чиластган кусак; 3-
тирилган ^нлаб навлари эки- 
тукли чигитнинг тик кесма-
лади (26-расм). Узбекистонда 
си; 4-гулнингдиаграммаси.
100
www.ziyouz.com kutubxonasi


бу оилага мансуб толали, буёкбоп, ем-хашак, дори- 
вор, манзарали ва бошка турлар куплаб усади. Жумла- 
дан, гулхайри чиройли гул сифатида экилади ва унинг 
гулидан кизил буёк, *ам олинади.
Fy3ap Abutilon thiop- 
rastii (дагал каноп) дан 
халк; табобатидан илдиз 
Кайнатмасидан юмшатув- 
чи, балгам кучирувчи си­
фатида фойдаланилади. 
Доривоа гулхайри (Гули 
бахмал) 
— 
(A lthaea 
oflicinaUs)AaH Ибн Сино 
йуталга, шишларга к;ар- 
ши ва к;онни тухтатувчи 
восита сифатида фойда- 
ланган (27-расм).
Гулхайри — Althaea 
nudiflora нинг гули кай- 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish