Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet68/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

^
Да1,ачой:
НИНГ барча 
турлари хам доривор- 
пастки крсми; 2-тупгули; 3-гули; 
4-
лик хусусиятига эга (23-расм). 
гулпипгдиаграммаси; 5-меваси.
94
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кабила 6 та оилани бирлаштиради. Келиб чик^ш жи- 
хатидан чойнамалар к,абиласига як;ин туради. Кабиланинг 
энг йирик оиласи 
эрикадошлар (Ericaceae) 
булиб, у 140 
та туркумга мансуб, 3500 турни уз ичига олади. Гуллари 
актиноморф, икки жинсли баъзан бир жинсли.
Хурманамолар (Ebenales) цабиласи
Кабила филогенетик жщатдан чойномаларга якин тура­
ди. Кдбилага асосан дарахт ва буталар киради. Бартари кетма- 
кет баъзан карама-к^арпш жойлашган. Гуллари икки жинсли, 
баъзан бир жинсли актиноморф, чангчилари гултожибаргла- 
рига кушилиб усади. Меваси ширали, резаворсимон. Узбекис­
тонда кабиланинг битта 
Хурмодошлар (Ebenaceae) 
оилага 
мансуб бир тури 
Хурмо (Diospyros lotus) 
табиий \олда усади. 
Республикамизда хурмонинг жуда 
куп
навлари экилади.
Лаврузгулнамолар (Primulales) %абиласи
Кабила 4 та оилани бирлаштиради.
Наврузгуддошлар (Primulaceae) оиласи
Бу оилага 30 туркум ва 1000 га як;ин тур киради. Улар 
асосан куп йиллик Утлардан иборат. Барглари илдиз 
б>тзида хосил булади, бутун ёки патсимон к^иркилган. 
Гуллари актиноморф, икки жинсли. Гулкосача ва гул- 
тожбарглари 5 та дан, чангчиси 5 та, уругчиси 5 та. Ту- 
гунчаси устки, меваси к^сакча. Узбекистонда 8 та тур­
кумга мансуб ва 24 та тури усади.
Наврузгул туркуми 
(Primula) 
га соябонсимон т^пгули куп 
йиллик ут^усимлик киради. Наврузгулларнинг Ер шарида 
300 тури, Узбекистонда 10 тури таркрлган. Улар асосан Сур- 
хонд арё, Кашкадаре, Самарканд, Тошкент, Фаргона вило- 
ятларининг топти туманларида таркрлган. Бу оиланинг ва­
киллари таркибида сапонинлар, ажолоидлар, смолалар ва 
эфир мойлар мавжуд. Наврузгулларда витамин С куп булади. 
Баъзи турларидан гулчиликда кенг фойдаланилади.
95
www.ziyouz.com kutubxonasi


Бу кабилага 5 та оила киради. Крвун дарахти (Carica 
papaya) \ам шу оилага мансуб булиб, Марказий Аме- 
риканинг энг му*им усимлиги \исобланади. Крвун Да­
рахти мевасида папин ферменти булиб, у ошкозон ши- 
расига таъсир этувчи хусусиятга эга. Кабиланинг энг 
йирик оиласи гунафшадошлар \исобланади.

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   64   65   66   67   68   69   70   71   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish