Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


gjgas)  номли турининг баланддити  2



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet36/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

gjgas) 
номли турининг баланддити 

метргача етадиган, бар­
глари мураккаб патсимон, куббалари асосан икки жинсли
булган. Вилямсониялар 
деярли х,амма кртьа- 
лардан топилган.
Беннеттитдошлар
(Beimettitaceae) 
оила­
си вакиллари асосан 
курук;, иссик; ик^тим- 
ли жойларда усган. 
Пояси йутон ва 
kjick

(1 м гача) шохланма- 
ган булиб, патсимон 
мураккаб баргалари 
поясининг учида ри- 
вожланган. Куббалар 
поясининг ёнларида 
урнашган (12-расм).
Б е н н е т т и т л а р - 
н и н г к;олдик;лари 
Шимолий Америка,
12-расм.
Беннетпштар: 1 -вилямсониянингуму- 
F
а р 
б
И 
Й 
Е вроп а, 
мий куриниши; 2-бсннетгат ёш куббасининг 
М О Н ГО Л И Я , Х И Н Д И С -
кесими; З-беннетгит уругчи куббанинг тик ке- 
Tq h , ЯП О Н И Я 
ва Урта 
сими. 4-беннетпшшнгетго1гап кзббаси 
0 с и ё , 
тошга айлан-
ган пояси эса Италиядан топилган.
XX асрнинг бошларида Америка олими Д.Уиланд 
унинг стробилини реконструкция килиб, кддимги гул- 
ли усимликларнинг гулига ухшашлигини курсатган.
Шундай килиб, беннеттитлар куббасининг тузилиши- 
га асосланиб, Англиялик палеоботаниклар Арбэр ва Пар-
www.ziyouz.com kutubxonasi


кинлар беннеттитлар гулининг келиб чикиши \ащцаги 
узларининг стробиляр (чингул) назариясини яратганлар.
Хул ос а килиб айтганда, беннеттитлар гулли усимлик- 
ларнинг энг якин аждодларидан хисобланади.
Гнетумсимонлар (Gnetopsida)
синф (аждод)и
Бу синфга 3 та кабила 
(Кдоилчанамолар - Ephedrales,
Велвичиянамолар - Welwetschiales, Гнетумнамолар -
Gnetales), 
3 та оила, 3 та туркум ва 70 дан ортик тур 
киради. Улар Урта Ер денгизи атрофидаги чулларда, Жа­
нубий Осиё, Урта Осиё, Шимолий-Жанубий Америка, 
Кавказ, Сибир, Жануби-Рарбий Осиё, Африка ва Жа­
нубий Американинг тропик зоналаридан такалган.
Хаётий шакли жихатдан бу синф вакиллари унча кат­
та булмаган дарахт, бута ва лианалардан иборат.
Бу синф вакиллари куббасининг атрофида гулкургон 
куринишидаги урамасининг булиши ва муртакда хосил була- 
диган 
ypyFHi 
нг ташки томонини (ярмидан зиёдини) ураб 
олувчи юмигок этли парданинг булиши билан ажралиб тура­
ди. Иккиламчи ксилемасининг хакдкий найлари «трахея»- 
ларнинг булиши, микро ва мегостробиллнинг дихотомик - 
шохланганлиги, эркаклик айникса ургочи гаметофитнинг 
редукцияланганлиги уларга хос белги хисобланади. Бу синф 
вакилларидан факат кизилчанамоларда архегоний булади
Калган кабила вакилларида эса факатгина тухум хужайра бор. 
Эркаклик жинсий хужайраси - сперманинг булиши (кара- 
райдошларга ухшаш), уругининг иккита палладан иборат 
булиши унинг карагайдошларга якинлигини билдиради.

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish