Тошкент давлат аграр университети н. Т. Хакимова, Р. К. Саттарова


Сўлиш:  1-ғўза вертициллези . Шишларни ҳосил бўлиши



Download 5,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/111
Sana08.04.2022
Hajmi5,42 Mb.
#536219
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   111
Bog'liq
МИКРОБ ваУМ.фит1 (Ўқув қўлланма) — копия (1)

Сўлиш: 
1-ғўза вертициллези
. Шишларни ҳосил бўлиши:
2-карам киласи.
Ўсимлик аъзоларини ўзгариши.
Ўсимлик касаллигининг бу турига айрим
халтали замбуруғлар, вируслар ва бошқа сабаблар туфайли юзага келадиган 
ўсимлик аъзоларидаги (барг, поя, мевада) ўзгаришларини олиш мумкин. 
Ўсимлик аъзоларини ўзгаришларнинг қуйидаги турлари мавжуд:
“Бужмайиш”
(тиришиш, буришиш, буралиш) баргларнинг паренхима 
хужайраларини барг томирларига нисбатан тез ривожланиши туфайли 
буларнинг оралиқ қисми бўртиб чиқади, масалан шафтоли баргини 
бужмайиш касаллиги. 

Данаксизланиш”
данакли мева дарахтларининг гул тугунчасини 
зарарланиш натижасида нотўғри ривожланиши туфайли данаксиз мева 
қопчаси юзага келади (олхўри мевасининг данаксизланиши). 
“Супургининг ҳосил бўлиши
” ўсимлик пояларини нотўғри ривожланиши 
оқибатида юзага келади. Буни замбуруғнинг айрим авлодалри (олчада – 
Taphrina авлодига мансуб замбуруғлар) ёки микоплазмалар (толда) юзага 
келтиради. Касаллик туфайли поялар майда ва тўпланиб ўсиб, кўриниши 
супургини эслатади. 
Барг ва меваларни шаклини ўзгариши вирус келтирадиган касалликлар 
туфайли юзага келади (ғўзанинг баргини бужмайиши, картошка ва 
помидорнинг столбур, баргларни папортниксимон бўлиш касалликлари). 
Елимларнинг ҳосил бўлиши. Бу касаллик тури кўпинча дарахтсимон 
айрим ҳолларда бошқа ўсимликларнинг поя, новда ва меваларида ташқи 
муҳитнингш ноқулай шароити ёки микроорганизмлар юзагакелади. 
Зарарланган ўсимлик аъзосининг хужайраси ва хужайра деворларини 
гидролизланиши туфайли сарғиш ёки қўнғир рангли айрим ҳолда қотиб 
қоладиган улимсимон модда ажралиб чиқади. 
Чириш.
Касалликнинг бу тури кўп тарқалган касалликлардандир. 
Ўсимликнинг этли, озуқа моддага ва сувга бой қисми (хўл мева, туганаклар, 
илдиз мевалар) кўпинча чирийди. Кўпинча ўсимликнинг асосида ҳам бу 


56 
ҳолни кузатиш мумкин чириш 2 хил бўлади – хўл ва қуруқ чириш. Хўл 
чиришда замбуруғ ва бактерия таъсирида тўқима юмшаб қолади. Қуруқ 
чиришда эса хужайра деворининг емирилиши туфайли тўқима уқаланувчи 
кукунсимон массага айланади. 
Чиришга мисол қилиб картошкани қуруқ ва хўл чиришини ҳамда 
сабзавотларни омборхонада сақлаш давридаги чиришларини (сабзини оқ ва 
кул ранг чириши) олишимиз мумкин. 

Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish