Тошкент давлат аграр университети н. Т. Хакимова, Р. К. Саттарова



Download 5,42 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/111
Sana08.04.2022
Hajmi5,42 Mb.
#536219
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   111
Bog'liq
МИКРОБ ваУМ.фит1 (Ўқув қўлланма) — копия (1)

.Жинссиз кўпайиш
– 
бу кўпайиш 2 хил спора экзоген ва эндоген 
споралар ёрдамида ўтади. 
Экзоген
спораларга конидия ва конидия бандлар 
киради. Конидияларнинг ранги ва шакли ҳар хил бўлиши мумкин (шарсимон, 
таёқчасимон). Конидия банднинг ичидаги хужайра думалоқланиб нозик 
тизимчага ўхшаш занжирча ҳосил қилади. У етилгандан кейин тизимчалар 


58 
бир-биридан узилиб тарқалиб кетади.Уларнинг кўпайиши конидиянинг 
шохланиши ҳисобига бўлади.
Эндоген
ички споралар буларга зооспорангий 
ва спорангийлар киради.
Спорангий 
– Бу шарсимон бўлиб унинг ичида харакатсиз споралар 
тўпланган бўлади. Агар споралар вояга етган бўлса (пишган) шу вақтда улар 
бўшлиқдан ташқарига чиқиб тарқалади (
Mucor
).
Зооспорангий - 
Бу колбасимон бўлиб, унинг ичида ҳаракатли 
споралар (зооспоралар- бир ёки икки хивчинли) тўпланган бўлади. Агар 
муҳит қулай бўлса зооспорангийдан ташқарига зооспоралар чиқади ва 
ўсимликларни зарарлаши мумкин. 
3.Жинсий кўпайиш:
Бу кўпайишда иккита хужайра қўшилади ва 
споралар ҳосил бўлади. 
а)Планогамия 
кўпайишида иккита бир хил гамета қўшилади натижада 
харакатланувчи хивчинли планозигота ёки циста ҳосил бўлади. Бу йўл билан 
хитридиомицетлар синфига оид замбуруғлар кўпаяди.
 
б)Оогамия
 
кўпайишида хужайралар қўшилади (оталик антеридий 
хужайра ва урғочи ооганий хужайра). Буларни қўшилиши натижасида

2.
3
4
5
6
7
8.
 
Замбуруғларни кўпайиши: 
1
- спорангий. 2- зооспорагий. 3-планогамия.
4-оогамия. 5-зигогамия. 6-аскомицетларни кўпайиши. 7- базидияли кўпайиш. 
8-конидиябанд конидиялар билан


59 
 
ооспора ҳосил бўлади. Шунинг учун бу процесс оогамия дейилади. 
Ооспоралар тупроқда ва ўсимлик қолдиғига 5 йилгача сақланиши мумкин.
 
в) Зигогамия
-
бу кўпайишда морфологик бир хил иккита мицелий 
қўшилади натижада зигоспора ҳосил бўлади.

Download 5,42 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   111




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish