Тилшунослик назарияси



Download 1,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/61
Sana23.02.2022
Hajmi1,13 Mb.
#155572
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   61
Bog'liq
tilshunoslik nazariyasi

1
 А.Нурмонов. Ўзбек тилшунослиги тарихи. Т., 2002, 61-бет. 
1
 А. Нурмонов. Ўша асар, 63-бет. 
1
 А.Нурмонов. Ўша асар, 68-бет. 
1
 Абу Наср Форобийнинг тилшуносликка оид фикрларини беришда А.Нурмоновнинг «Ўзбек тилшунослиги тарихи» асаридан 
фойдаландик. 


20 
Туркий тилда ундовларнинг учта эканлиги айтилади. Булари эй, абав, абу. Масалани А 
кичи! «Эй одам!» 
«Ат - туҳфа» асарида грамматикага – синтаксисга оид маълумотлар ҳам берилган бўлиб, 
унинг асосини гап ҳақидаги фикрлар ташкил қилади. Гаплар отли ва феълли гапларга 
ажратилади. Гапнинг зарурий, таркибий қисмлари сифатида эга (мубтадо) ва кесим (хабар 
берилади). Муаллифи Бий уйдадир, гапини синтактик жиҳатдан мутлақо тўғри эга (бий) ва 
кесим (уйдадир) каби бўлакларга ажратади. 
Ишда, асосан, сўроқ гаплар ҳақида фикр юритилади. Сўроқ гапларнинг ўзига хос 
хусусиятлари, ҳосил бўлиши, сўроқ воситалари ҳақида фикрлар берилади. Масалан, Бийлар 
келдиларми? Надан куларсан? Неча ақчадир? ва бошқалар. 
Хуллас, араб тилшунослиги, умуман, жаҳон тилшунослиги тарихида ёрқин из қолдирган 
бўлиб, Европага ҳинд тилшунослигига нисбатан анча олдин маълум бўлган. 
XИИИ асрнинг ўрталарида (1258) Араб халифалигининг пойтахти бўлган Боғдод 
мўғуллар томонидан босиб олинади. Натижада халифалик ўз ичида алоҳида давлатларга 
бўлиниб кетади. Шу билан араб маданиятининг классик даври ўзининг ниҳоясига етади.
Фойдаланилган адабиётлар 
 
1. 
История лингвистических учений. Средневековый Восток. М., 1981. 
2. 
Н.А.Кондрашов. История лингвистических учений. М., 1979. 
3. 
С.Усмонов. Умумий тилшунослик. Т., 1972. 
4. 
Т.А.Амирова,Б.А.Ольховиков, Ю.В.Рождественский. Очерки по истории 
лингвистики. М., 1975. 
5. 
Я.В.Лоя. История лингвистических учений. М., 1968. 
6. 
А.Нурмонов. Ўзбек тилшунослиги тарихи. Т., 2002. 

Download 1,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   61




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish