Тема: Философские воззрения в древней Греции и Риме



Download 5,96 Mb.
bet24/30
Sana01.06.2022
Hajmi5,96 Mb.
#624545
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   30
Bog'liq
2–МАВЗУ

Бундан кейинги Марказий Осиё ва Эрон халқларининг фалсафий ва ижтимоий-сиёсий фикрлари тараққиёти мўғул босқинчилиги натижасида тўхтаб қолди. Марказий Осиё ва Эрондаги машҳур кутубхоналар (Марв, Бухоро, Балх, Самарқанд, Бағдод, Рей ва бошқалар) хароб қилинди.

  • Бундан кейинги Марказий Осиё ва Эрон халқларининг фалсафий ва ижтимоий-сиёсий фикрлари тараққиёти мўғул босқинчилиги натижасида тўхтаб қолди. Марказий Осиё ва Эрондаги машҳур кутубхоналар (Марв, Бухоро, Балх, Самарқанд, Бағдод, Рей ва бошқалар) хароб қилинди.
  • Фалсафий фикрларнинг яна ривожланиши Амир Темур ва темурийлар даври билн боғлиқ.

XV олимларидан бири Амир Темурнинг невараси Муҳаммад Тарағай Улуғбек (1394-1449) эди. Моварауннаҳр ҳукмдори бўлган султон Улуғбек, Фан ва маданият тараққиётига ката эътибор қаратди. Унинг илмий қизиқишлари риёзиёт, астрономия, геометрия, кимё, тарих ва бошқа фан соҳаларини қамраб олган эди.

  • XV олимларидан бири Амир Темурнинг невараси Муҳаммад Тарағай Улуғбек (1394-1449) эди. Моварауннаҳр ҳукмдори бўлган султон Улуғбек, Фан ва маданият тараққиётига ката эътибор қаратди. Унинг илмий қизиқишлари риёзиёт, астрономия, геометрия, кимё, тарих ва бошқа фан соҳаларини қамраб олган эди.

Унинг астрономия соҳасидаги асари бўлган «Зиже Кўрагоний» («Кўрагонийнинг юлдузлар жадвали»), «Тўрт улус тарихи» номли асари машҳур.

  • Унинг астрономия соҳасидаги асари бўлган «Зиже Кўрагоний» («Кўрагонийнинг юлдузлар жадвали»), «Тўрт улус тарихи» номли асари машҳур.
  • Улуғбек томонидан асос солинган астрономия мактаби ўша замон илмий қарашлари шаклланишида катта ўрин тутди. Бошқа мамлакатлардан астрономия бўйича энг яхши мутахассисларни таклиф қилган Улуғбек, ўз атрофига истеъдодли олимларни тўплади.

Улуғ мутафаккир ва гуманист Абдураҳмон Жомий (1414-1492) Ҳирот яқинидаги Харжирд қишлоғида дунёга келади.

  • Улуғ мутафаккир ва гуманист Абдураҳмон Жомий (1414-1492) Ҳирот яқинидаги Харжирд қишлоғида дунёга келади.
  • Жомий қомусий олим эди. У геометрия, астрономия, космография, математика фанларини пухта ўзлаштирган, араб тили, фалсафа, риторика, ахлоқшунослик борасида йирик асралар ёзган эди. Алломанинг муҳим асарлари сирасига «Баҳористон», «Шархи рубоиёт», «Ҳафт авранг», «Лавоиҳ», «Нафаҳот ул-унс» ва бошқалар киради.

Download 5,96 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   30




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish