Ғалла уюмини муҳрлаш тўғрисида ҳам ҳужжатлар мав­ жуд. Жумладан, 20-ҳужжатда Убайдуллохоннинг 1702



Download 1,81 Mb.
Pdf ko'rish
bet41/51
Sana17.07.2022
Hajmi1,81 Mb.
#811500
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   51
Bog'liq
Tarix qo\'llanma

Бухоро амирлиги
Подшо Россияси билан 1868 йилда тузилган сулҳ шарт­
номаси амалда Бухоро устидан Россиянинг ҳомийлиги 
(протекторати)ни 
ўрнатиб, 
уни 
мустамлака 
давлатга 
айлантирди. Бухоро амирлигига Зарафшон, Қашқадарё, 
Сурхондарё воҳаларининг ерлари, тоғли Кулоб вилояти, 
Дарвоз, Қоратегин ва Балжувон вилоятлари, Амударёнинг 
ўнг соҳили бўйларидаги ерлар, Термиз ва Карки каби 
шаҳарлар кирган эди. Ш унга қарамасдан, Бухоро ам ир-
www.ziyouz.com kutubxonasi


лигини қаттиқ марказлашган давлат деб бўлмасди, чунки 
жойларда ярим мустақил бекликлар мавжуд эди. Ф ақат 
Россиянинг ҳомийлиги ўрнатилгандан кейингина Шаҳ- 
рисабз, Китоб, Кўлоб, Ҳисор, Қоратегин, Дарвоз каби 
бекликлар узил-кесил Бухоро амирлигига кушиб олинди. 
Бу даврда Бухорода ер эгалигининг учта асосий шакли: 
хусусий эгаликдаги ерлар - мулк; диний муассасалар, жа- 
моаларга тегишли ерлар - вақф \ам да давлат ерлари -
амлок мавжуд эди. Хусусий эгаликдаги ерлар икки турга: 
азалдан ер эгалари бўлган аҳолига тааллук^и бўлиб, ш а­
риатга кўра хирож солиғи тўланадиган ерлар; Бухоро дав­
латида юқори давлат мансабларини эгаллаб, барча солиқ 
ва мажбуриятлардан озод қилинган мулки ҳур - холис 
ерлари. Бухоро амирининг ўзи ҳам жуда катта ер эгаси 
ҳисобланиб, Зарафшон во\асида кўплаб ерлар унга те­
гишли бўлган.
Вақф ер мулклари асосан, ерсиз ва кам ерли деҳқон- 
лар томонидан 
ҳиссабай ижара 
асосида ишлаб ф ойдала­
нилган. Бухоро хонлигида ер эгалигининг асосий шакли 
амлок ерлари бўлиб, у давлат мулки ҳисобланган. Деҳ- 
қонлар шу ерларга меросий эгалик қилиб, давлатга 
хирож солиғини тўлаганлар.
М амлакат аҳолиси бу даврда ижтимоий таркибига ку­
ра, ўтроқ ер эгалари - деҳқонлардан, кўчманчи ва ярим 
кўчманчи 
чорвадорлардан, 
шаҳарлик 
косиб 
ва 
хунармандлардан, 
булардан 
ташқари, 
зобитлар 
ва 
сипоҳийлар, 
уламолар 
ҳамда 
тижоратчилар 
(савдогарлар)дан иборат бўлиб қолди. Ш унингдек, ҳали 
бу даврда қарз бадалига қулчилик ҳам мавжуд бўлган.
Россиянинг ҳомийлиги ўрнатилган Бухорода аста-се- 
кинлик билан саноат корхоналари, асосан, пахта хом 
ашёсига дастлабки ишлов берувчи корхоналар ривожлана 
бошлайди. XIX асрнинг иккинчи ярмида \ам амирлик 
давлат тузуми Россия ҳомийлиги остидаги якка ҳоким- 
ликка асосланган давлат тарзида қолаверди. 
Россия 
им периясининг Бухородаги вакили Россиянинг сиёсий 
агентлиги (1885-1917) ҳисобланиб, у амир ҳукуматининг 
ф аолияти устидан назоратни амалга ош ирарди, унинг 
топш ириклари сўзсиз бажарилар эди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Россиянинг Бухоро амирлиги, шунингдек, Хива хон­
лигига нисбатан тутган сиёсати унинг Англия билан тузган 
битимининг талабларига асосланган эди. Бунга кўра, 
Англия Афгонистон устидан ҳомийлик - протекторат ўр- 
натиши, Россия эса Бухоро ва Хива давлатларини сақлаб 
қолган ҳолда, улар устидан ҳомийлик ўрнатиб, 

Download 1,81 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   37   38   39   40   41   42   43   44   ...   51




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish