А хаётининг 8 куни В. 30 куни С. хаётининг 40 куни D. хаётининг биринчи кунлиги 2


А. кушилиб кетувчи инфилтратив соялар



Download 345,48 Kb.
bet27/76
Sana25.06.2022
Hajmi345,48 Kb.
#701945
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   76
Bog'liq
Hujjat

А. кушилиб кетувчи инфилтратив соялар

  1. диафрагмани паст туриши

  2. ателектазлар булиши

  3. эмфизема

304. Стенозланувчи ларинготрахеитда шошилинч ёрдамга кирмайди: А. спазмолитиклар

  1. антибиотиклар

  2. гормонлар

  3. антигистаминлар

. Ўткир бронхиолитда ўпка устида перкутор товуш
:
А. қутичасимон

  1. аниқ ўпка товуши

  2. тумтоқлик

  3. тимпанит

306. Ўткир гломерулонефритга қайси синдромлар хос: А. сийдик
В. бўғим
C. юрак қон томир
D.цитолиз
307.Эрта ёшдаги болаларда ўткир бронхиолит касаллигини асосий этиологик омилини кўрсатинг:
А. вируслар
В. бактериялар

  1. оддийлар

  2. замбуруғлар

308.Ўкир бронхиолит клиник хусусиятларига киради:
А. обструкция симптомини бўлиши

  1. йўтал

  2. интоксикация

  3. СОЭни 50 мм/соатгача тезлашиши

309. Протон помпа ингибиторларига киради:
А. омепразол

  1. ранитидин

  2. гастроцепин

  3. де-нол

310. Н2- гистаминблокаторларга киради:
А. ранитидин

  1. омепразол

  2. линекс

  3. церукал

311.Оксалат нефропатияда тавсия этиладиган пархез: А. суюқликни чегаралаш

В кўп суюқлик ичиш режими, картошка – карам

пархези


C. шоколад, какао
D пиёз, ловия, помидор
312. Рейтер касаллигини классик триадасини кўрсатинг:
А. уретрит, конъюнктивит, артрит

  1. сакроилеит ва спондилоартрит,цистит

  2. простатит,увеит,бронхит

  3. остеохондроз,уретрит,артрит

313. Бронхиал астма асоратига киради:
A.кардиомегалия
В. упка эмфиземаси

  1. мия шиши

  2. ДВС- синдром

314. Ювенил сурункали артрит ташхисини куйиш критерияларини кўрсатинг:

А. бўғим бушлигида суюклик. регионал мушак

атрофияси


В. буғим бўшлигида суюклик йўқлиги

  1. тотал мушак атрофияси

  2. контрактуралар йўқлиги

315.Ювенил сурункали артритни моно – ва олигоартикуляр турига хос бўлган эрта белгиларини кўрсатинг:

А. эрталабки карахтлик, йирик бугимларнинг

зарарланиши

.

  1. майда бўғимларини зарарланишидан бошланади

  2. учувчи огриклар

  3. контрактуралар йўқлиги

315. Объектив курикда ювинил сурункали артритни моно – ва олигоартикуляр турига хос бўлган белгиларини кўрсатинг:

А. контрактуралар. бўғимда


узгаришлар,махаллий температура ошиши.

  1. огриксиз. контрактуралар

  2. тери ости тугунчалари

  3. учувчи огрик

316.Стилл касаллигининг биринчи клиник белгиларини кўрсатинг:

А. гектик иситма, лимфоаденопатия, ички

аъзоларни зарарланиши


  1. субфебрилитет

  2. култик ости лимфа тугунларни катталашиши

D бўғим хажми кенгайиши

  1. Болалардаги ревматоидли артрига хос белгини курсатинг:

А. майда бугимлар зарарланиши

B. умуртка погонаси буйин кисми шикастланиши

билан кечади


С.эрталабки карахтлик хос эмас
D.кичик ёшдаги болаларда кузатилмайди

  1. ЮРА касаллигидаги рентгенологик узгаришларнинг биринчи боскичига хос:

А. остеопороз

  1. бугим тиркиши торайиши

  2. узуралар

  3. . анкилозлар

319. ЮРА касаллигидаги рентгенологик узгаришларнинг иккинчи боскичига хос:
А. остеопороз

  1. бугим тиркиши торайиши

  2. узуралар

  3. . анкилозлар

320 ЮСА висцерал турини қайси касалликлар билан солиштирма ташхислаш керак:
А. септик холат

  1. СКВ

  2. барчаси тўгри

  3. ревматик иситма

321. ЮРА касаллигидаги рентгенологик ўзгаришларнинг учинчи босқичига хос:
А. остеопороз

  1. бўғим тирқиши торайиши

  2. узуралар

  3. анкилозлар

322. ЮРА касаллигидаги рентгенологик ўзгаришларнинг тўртинчи босқичига хос:
А. остеопороз

  1. бўгим тирқиши торайиши

  2. узуралар

  3. анкилозлар

323.Ревматик иситма касаллигининг бирламчи профилактикаси куйидагидан иборат: А.сурункали инфекция учоклари санацияси
В.ревматизм атакаси қайталаниши олдини олиш
С.10 кунлик антибактериал даво
326.Ревматик иситманинг иккиламчи профилактикасига киради:

А. ревматизм кайталанишини олдини олиш чора-

тадбирлари


  1. касаллик бошланишини олдини олиш чоралари

  2. 10 кун давомида антибиотикотерапия

  3. вакцинация утказиш

327.Ревматик иситма специфик иккиламчи профилактикаси куйидагилардан иборат: А.3 йил давомида бициллинопрофилактика

  1. 10 кун антибактериал терапия+ НПВС

  2. мавсумий бициллинопрофилактика

  3. .сурункали инфекция ўчоқлари санацияси

328. Қайталовчи ревматик иситмада иккиламчи профилактика неча йил давомида ўтказилади:
А.5
В. 3

  1. 1

  2. бир умр

329. Умумий цианоз билан кечадиган юрак хасталиклари: А. Фалло касалликлари.
В. Очиқ артериал оқим

  1. қоринчалар аро дефект

  2. бўлмачалараро дефект

330. Умумий цианоз билан кечувчи туғма юрак нуқсонини кўрсатинг:

А. магистрал томирлар транспозицияси ва ўпка

артерияси стенози


B. очиқ артериал оқим
С.қоринчалараро дефект
D. бўлмачалараро дефект
331. Болаларда қайси турдаги юрак ритми бузилишида шошилинч тиббий ёрдам зарур: А. тўлик АВ блокада.

  1. нафас аритмияси

  2. Гисс тутамини ўнг оёқчасини қисман блокадаси


  3. D.5 иил давомида бициллинпрофилактика
    панкардит

324. Тромбоцитопатияга хос бўлган белгилар:
А. теридаги спонтан қонталашлар

  1. тромбоцитлар сони курсаткичи меёрда

  2. қон кетиш вақти кискариши

  3. қон қуйкасининг ретракцияси меёрда

325. Геморрагик васкулитга хос бўлган белгилар:
332. Кичик хореяга хос белгилар:
А. гиперкинезлар

  1. артритлар

  2. Бабинский симптоми мусбат

  3. пароксизмал тахикардия



  1. А. қайталанувчи бронхит. пневмониялар.

    ателектазлар


    А. бўғимлар юзасидаги геморрагик тошмалар
    B. танада уртикар тошмалар

    C. кардит белгилари
    D.гипертензия

    B. пневмоторакс
    С. сероз плеврит
    D.абцесс
    Муковисцидознинг бронх-ўпка зарарланиши кўриниши:


  1. Муковисцидозда йўтал:

А. кукйўталсимон, хуружли, азобли

  1. юзаки, курук

  2. тўхтовсиз, дағал

D юзаки, қисқа
335. Хеликобактерга қарши хусусиятига эга бўлган препаратлар:
А. де-нол. оксациллин. трихопол

  1. гастроцепин

  2. алмагель

  3. но-шпа

336. Болаларда қорин оғриғининг мухим сабабларини кўрсатинг: А. инвагинация.
В. пневмония

  1. ўрта отит

  2. диарея

337. Қандай холатларда болаларда қайталовчан қорин оғриғи кузатилади: А. ич қотишда.
В. пневмония

  1. тонзиллитда

  2. эзофагит

338. Қандай касалликларда болаларда қайталовчан қорин оғриғи кузатилмайди: А. тонзиллит

  1. ичак яллиғланиш касалликлари

  2. сийдик йўллари инфекцияси

  3. овқат махсулотларнинг хазм қилмаслик

339. Ошқозон – ичакдан кон кетишнинг асосий клиник белгилари: А. "кофе қуйкаси" каби қайт қилиш

  1. овқатдан сўнг қоринда оғриқ

  2. диарея

D қабзият
340. Ошқозон яраси перфорациясининг клиник белгилари: А. субфебрил температура

B. қорин олди мушакларининг таранглигини

ошиши


  1. диарея

  2. яққол метеоризм

341. Билиар тракт касалликларнинг ривожланишида этиопатогенетик омилларни кўрсатинг:
А. инфекция ва паразитлар

  1. офтобдан нурланиш

  2. совуқ омиллар

  3. рахит

342. Ўт пуфаги дискенезиясининг гипотоник – гипокинетик шаклида даво: А. стимулловчи нейротроплар

  1. спазмолитиклар

  2. пробиотиклар

  3. седатив нейротроплар

343. Ўт пуфаги дискинезиясининг гипертоник – гиперкинетик шаклида даво: А. седатив нейротроплар, спазмолитиклар

  1. ЛФК

  2. пробиотиклар

D .стимулловчи нейротроплар
344. Ўт пуфаги қисқаришини кучайтиради:
А. холецистокинин, гастрин. секретин
В. глюкагон, кальцитонин

  1. гипофиз гормонлари

  2. вазоактив интестинал гормон

345. Дисахаридаза етишмовчилигини асосий клиник белгилари: А. қоринда огрик. диарея
В. талваса

  1. гипертермия

  2. гипотермия

346. Дихсаридларни кабул кила олмайдиган холатда кулланадиган даво: А. ферментлар. пархез
В. гормонотерапия

  1. антибиотиклар

  2. НПВС

347. Целиакияни киёсий ташхиси:

А. экссудатив энтеропатия. дисахаридаза

етишмовчилиги


В. сепсис

  1. дизентерия

  2. сальмонеллез

348.Целиакияни даволашда қўлланилади:
А. аглютен пархез. ферментлар
В. антибиотиклар

  1. юрак гликозидлари

  2. НПВС

339. Целиакияни мухим белгилари:
А. вазнини камайиши. полифекалия
В. қабзият

  1. талваса

  2. гипертермия

340. Муковисцидозда биринчи навбатда зарарланади:
А. ошқозон ичак тракти. нафас аьзолари
В. сийдик йўллари

  1. кон яратиш аьзолари

  2. куриш ва эшитиш аьзолари

341. Целиакия клиник белгилари ривожланиши нима билан боғлик: А. манна буткаси, нон.

  1. гўшт

  2. сабзавотлар

  3. ширгуруч

342 Сурункали ич қотишининг сабабларини кўрсатинг: А. носпецифик ярали колит
B. Крон касаллиги C. Гиршпрунг касаллиги.
D. эксудатив энтеропатия
343. Қайси холатларда боланинг бўй ўсиши бузилиши кузатилади: А. ўткир соматик касалликлар

  1. қалқонсимон без касалликлари. целиакия

  2. ўткир инфекция

D.12 – бармоқли ичак яра касаллиги
344. Сурункали гепатит реабилитациясига кирмайди:
А. спорт билан шуғулланиш
В. пархез

  1. чиниқтириш

  2. сурункали ўчок инфекцияни санацияси

345. Ўткир холецистит белгиларини кўрсатинг:

Download 345,48 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish