Ввbоcпаление



Download 4,27 Mb.
bet13/15
Sana23.02.2022
Hajmi4,27 Mb.
#149831
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15
Bog'liq
2. яллиғланиш янги

Аралаш яллиғланиш

  • Аралаш яллиғланиш бир турдаги экссудатга бошқа турдаги экссудатнинг қўшилиши ҳолатларида кузатилади. Натижада серозли-йирингли, серозли-фибринозли, йирингли-геморрагик ва бошқа турдаги яллиғланишлар юзага келади.

Катарал яллиғланиш

  • Катарал яллиғланиш шиллиқ қаватда ривожланиб, шиллиқ қават юзасидан экссудатнинг кўплаб ажратилиши ва оқиши билан таърифланади, бу турдаги яллиғланишнинг номи шу ердан олинган (грекча katarrheo — оқаман). Катарал яллиғланишнинг фарқли хоссаси ҳар қандай (серозли, йирингли, геморрагик) экссудатга шиллиқнинг аралашиши ҳисобланади. Шуни айтиб ўтиш керакки, шиллиқ секрецияси — яллиғланиш шароитларида кучаядиган физиологик ҳимоя реакциясидир.

Катарал яллиғланишнинг сабаблари

  • Катарал яллиғланишнинг сабаблари жуда хилма хил:
  • бактериал ва вирусли инфекциялар, инфекцион ва ноинфекцион агентларга аллергик реакциялар (аллергик ринит), кимёвий ва термик омиллар таъсири, эндоген токсинлар (уремик катарал колит ва гастрит).

Морфологик таърифи

  • Шиллиқ қават шишган, тўлақонли, унинг юзасидан экссудат оқади. Экссудат табиати турлича (серозли, шиллиқли, йирингли), лекин асосий компоненти бўлиб шиллиқ ҳисобланади, шунинг учун экссудат чўзилувчан кўриниш ва қайшқоқ массага эга бўлади. Экссудатни микроскопик текширганда лейкоцитлар, кўчиб тушган қопловчи эпителий ва безли эпителийлар аниқланади. Шиллиқ қават кўплаб қадаҳсимон эпителий ҳужайралари билан лейкоцитлар, плазматик ҳужайраларнинг инфильтрланиши, шиш, гиперемия, белгиларига эга.

Катарал яллиғланиш ўткир ва сурункали бўлиши мумкин. Ўткир катар бир қатор инфекция учун хос, асосан ўткир респираторли вирусли инфекция учун, бунда катар турининг алмашиниши кузатилади: серозли катар одатда шиллиқ катар билан алмашинади, кейин — йирингли, баъзан — йирингли-геморрагик. Сурункали катарал яллиғланиш ҳам инфекцион (сурункали йирингли катарал бронхит), ҳам ноинфекцион касалликларда (сурункали катарал гастрит) учрайди.

  • Катарал яллиғланиш ўткир ва сурункали бўлиши мумкин. Ўткир катар бир қатор инфекция учун хос, асосан ўткир респираторли вирусли инфекция учун, бунда катар турининг алмашиниши кузатилади: серозли катар одатда шиллиқ катар билан алмашинади, кейин — йирингли, баъзан — йирингли-геморрагик. Сурункали катарал яллиғланиш ҳам инфекцион (сурункали йирингли катарал бронхит), ҳам ноинфекцион касалликларда (сурункали катарал гастрит) учрайди.

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish