Ввbоcпаление



Download 4,27 Mb.
bet8/15
Sana23.02.2022
Hajmi4,27 Mb.
#149831
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15
Bog'liq
2. яллиғланиш янги

Лейкоцитлар эмиграцияси

  • Лейкоцитлар эмиграцияси – даврий жараёндир (схема). Миграциянинг асосий йўли – интраэндотелиал. Тиксотропия механизми туфайли ҳужайра базал мембранаси орқали киради (базал мембрананинг гель ҳолатидан золь ҳолатига ўтиши).

Яллиғланишда лейкоцитлар эмиграцияси

ЙИРИНГЛИ ЯЛЛИҒЛАНИШ

Йирингли яллиғланиш сабаблари —йиринглатувчи микроблар: стафилококклар, стрептококклар, гонококклар, менингококклар, Френкел диплококки, қорин тифи таёқчаси ва б. Асептик йирингли яллиғланиш тўқимага айрим кимёвий агентлар (скипидар, керосин, заҳарли моддалар) тушганда кузатилади.

  • Йирингли яллиғланиш сабаблари —йиринглатувчи микроблар: стафилококклар, стрептококклар, гонококклар, менингококклар, Френкел диплококки, қорин тифи таёқчаси ва б. Асептик йирингли яллиғланиш тўқимага айрим кимёвий агентлар (скипидар, керосин, заҳарли моддалар) тушганда кузатилади.
  • Морфологик таърифи. Йирингли яллиғланиш ҳар қандай орган ва тўқимада юзага келиши мумкин. Йирингли яллиғланишнинг асосий шакллари абсцесс, флегмона, эмпиема ҳисобланади.

Абсцесс — ўчоқли йирингли яллиғланиш, йиринг билан тўлган, эриган тўқимали бўшлиқ ҳосил бўлиши билан таърифланади. Абсцесс атрофида грануляцион тўқима вали шаклланади, кўп сонли капиллярлар орқали абсцесс бўшлиғига лейкоцитлар тушади ва парчаланган маҳсулотлар қисман йўқолади. Йиринг ишлаб чиқарувчи абсцесс пардаси пиоген мембрана дейилади. Яллиғланиш узоқ вақт давом этганда пиоген мембрана ҳосил қилган грануляцион тўқима, етилиб, мембранада икки қават ҳосил бўлади: грануляциядан иборат ички ва етилган толали бириктирувчи тўқимадан иборат ташқи қаватлардан иборат.

  • Абсцесс — ўчоқли йирингли яллиғланиш, йиринг билан тўлган, эриган тўқимали бўшлиқ ҳосил бўлиши билан таърифланади. Абсцесс атрофида грануляцион тўқима вали шаклланади, кўп сонли капиллярлар орқали абсцесс бўшлиғига лейкоцитлар тушади ва парчаланган маҳсулотлар қисман йўқолади. Йиринг ишлаб чиқарувчи абсцесс пардаси пиоген мембрана дейилади. Яллиғланиш узоқ вақт давом этганда пиоген мембрана ҳосил қилган грануляцион тўқима, етилиб, мембранада икки қават ҳосил бўлади: грануляциядан иборат ички ва етилган толали бириктирувчи тўқимадан иборат ташқи қаватлардан иборат.

Download 4,27 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   15




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish