Векторли ва растрли компьютер графикаси



Download 28,09 Kb.
bet3/3
Sana24.02.2022
Hajmi28,09 Kb.
#206318
1   2   3
Bog'liq
графика

Векторли графика деб – тузилиши жиҳатидан мураккаброқ ва ҳар хил кўринишга эга бўлган геометрик объектлар тўпламига айтилади. Бундай объектларга мисол тариқасида тўғри тўртбурчаклар, айланалар, эллипслар, кўп бурчаклар, кесмалар ва чизиқларни келтириш мумкин. Векторли графиканининг характерли хусусиятларидан бири ундаги ҳар бир объект учун уларнинг ташқи кўринишларини ўзгартириш имконини бeрадиган бошқариш параметрлари мавжуд. Масалан, айлана учун бошқариш параметри сифатида унинг диаметри, ранги, тури, чизиқ қалинлиги ва ички соҳаси ранги кабиларни олиш мумкин. Нуқтали тасвирлардан фарқли равишда векторли тасвирлар ихтиёрий ички структурага эга бўлиши мумкин. Векторли тасвирларни нуқтали тасвирларга айлантириш фойдаланувчи иштирокисиз, амалий дастур томонидан амалга оширилади. Лекин нуқтали тасвирларни векторли тасвирга айлантириш фойдаланувчидан катта маҳорат талаб қилади.
Векторли графика асосида гиометрик фигураларнинг хоссалари ҳақидаги математик тасаввур ётади. Векторли графиканинг математик асослари бу нуқта, тўғри чизиқ, кесма, иккинчи ва учунчи тартибли эгри чизиқлардир. Нуқта текисликда иккита сон билан (х,у) аниқланади. Тўғри чизиқ эса иккита параметрга эга бўлган y=ax+b тенглама орқали аниқланади. Агар бу тўғри чизиқ х ўқида иккита x1 ва x2 координаталари билан чегараланса у кесмани аниқлайди. Иккинчи тартибли эгри чизиққа парабола, гипербола, эллипс ва айланани мисол қилиш мумкин. Бу иккинчи тартибли эгри чизиқ тенгламаси умумий ҳолда қуйидагича
x2+a1y2+a2xy+a3x+a4y+a5=0.
Компьютерда векторли тасвирлар билан ишлаш нуқтали тасвирлар билан ишлашга қараганда анча осон. Ҳозирда векторли тасвирлар яратувчи амалий дастурлар машина графикасининг асосини ташкил қилади.
Фрактал графика - бу тасвирни чизиш ёки жиҳозлаш эмас, балки уни математик ҳисоблашларга асосланган дастурлар асосида қуришдир. Фрактал графика, одатда ўйин дастурларини яратишда кўпроқ қўлланилади. Фрактал графикада тасвирлар тенгламалар ёрдамида қурилади. Бунда тенглама коэффициентларини ўзгартириш ёрдамида ҳар хил расмларни олиш мумкин.
Download 28,09 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish