Вазирлиги ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети



Download 1,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/96
Sana23.02.2022
Hajmi1,33 Mb.
#141527
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   96
Bog'liq
yosh fiziologiyasi va gigiena fanining predmeti maqsadi vazifalari va ahamiyati

Митоз цикли деб ҳужайранинг бўлинишга тайёргарлик даври ҳамда митоз 
давом этишига айтилади. Бир митоздан иккинчи митозгача бўлган тайёрланиш 
даври интерфаза дейилади. Интерфаза 3 даврга бўлинади. 1.Синтездан аввалга 


23 
давр. Ҳужайра ўсади. ДНК синтезлашга тайёр бўлади. 2.Синтез даври. ДНК икки 
ҳисса ортади. РНК ва оқсил молекулалари синтезланади. 3.Синтездан кейинги 
давр. Ҳужайранинг митозга тайёргарлигини якунлайди. Интерфаза тугагандан 
кейин митоз бошланади. Митоз тўрт босқичдан иборат. Профаза. Ядро 
катталашади.Хромосомалар спиралга ўралиб, катталашади ва йўғонлашади. Ядро 
қобиғи 
парчаланиб 
хромосомалар 
эркин 
ҳолда 
жойлашади. 
Метафаза.Хромосомалар экватор текислигида бир текис жойлашади. Ҳар бир 
хромосома ўз центромерлари билан биттадан бўлиниш урчуғига бирикади. 
Анафаза. Хромосома хроматидларини бирлаштириб турувчи белбоғ узилади. 
Хроматидлар мустақил хромосомага айланади. Центромерага бириккан бўлиниш 
урчуғи микронайчалари қисқариши натижасида хромасомаларни ҳужайра 
қутбларига торта бошлайди. Телофаза.Митоз жараёни якунланади.Хромосомалар 
қутбларга тўпланади. Митоз бўлинишсиз кўп ҳужайрали организмларнинг тўқима 
ва органлардаги кўп сонли ҳужайраларнинг тузилиши ва функциясининг 
доимийлиги, ирсий материалнинг бир хил бўлишини таъминлашнинг иложи 
бўлмас эди. 
Жинсий ҳужайраларнинг етилиш жараёни гаметогенез (юнонча гамете аёл, 
гаметез эркак, генезис ривожланиш сўзларидан олинган) дейилади. 
Сперматозоидлар уруғдонда ривожланади ва сперматогенез дейилади. Тухум 
ҳужайранинг ривожланиши овогенез дейилади ва тухумдонда кечади.
Гаметогенез шартли равишда 4 даврга бўлинади. Кўпайиш, ўсиш, 
етилиш, ва шаклланиш даврларига бўлинади. Кўпайиш, ўсиш, етилиш ва 
шаклланиш даврларига бўлинади. Кўпайиш даврида хромосомаларнинг диплоид 
тўпламига эга бўлган сперматогонийлар митоз йўли билан кўпаяди. Ўсиш 
даврида ДНК миқдори икки ҳисса ортади. Етилиш даврида бирламчи 
сперматозоидлар 
мейоз 
йўли 
билан 
кўпаяди. 
Шаклланиш 
даврида 
сперматозоидлар шаклланади. 

Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish