Вазирлиги ўзбекистон давлат жаҳон тиллари университети


-МАЪРУЗА  МАВЗУ. ИРСИЯТ ВА РИВОЖЛАНИШ



Download 1,33 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/96
Sana23.02.2022
Hajmi1,33 Mb.
#141527
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   96
Bog'liq
yosh fiziologiyasi va gigiena fanining predmeti maqsadi vazifalari va ahamiyati

3-МАЪРУЗА 
МАВЗУ. ИРСИЯТ ВА РИВОЖЛАНИШ 
 
Режа: 
1. Ҳужайра ва ривожланиш. 
2. Ҳужайраларнинг онтогенез даврида кўпайиши. 
3. Жинсий ҳужайраларнинг ривожланиши. 
4. Ирсият ва муҳит. 
Таянч сўзлар: ҳужайра, цитоплазма, митохондрия, митоз, гаметогенез, 
овогенез, профаза, метафаза, анафаза, телофаза. 
1940 йилда олимлар электрон микроскопдан фойдаланиб тирик материяни 
кузатдилар ва ҳужайра структурасининг хилма-хиллиги ва мураккаблигини 
тушуна бошладилар (Электрон микроскоплар юруғлик микроскопига қараганда 
100 марта катта). Мураккаб тузилишга эга бўлган микроскоплардан фойдаланиб 
биокимёвий методлар, ҳужайра суюқлигиги, технология ва ген инженерияси, 
ҳужайра тушунчаси илгаридек шаклсиз суюқлик халтачаси бўлмай, балки 
мураккаб, ташкиллаштирилган ячейкадан тузилганлигини аниқладилар. 
Ҳужайра структураси ҳақида маълумот 
Одам организмидаги триллион ҳужайралар аниқ структура ва функциясини 
ўзгаришига кўра тахминан 200 турга бўлинади. Структура ва функцияларнинг 
хусусий бўлишига қарамай, турли ҳужайраларнинг аксарияти ўхшашдир.
Плазматик мембрана
Плазматик мембрана барча ҳужайраларни ташқи томондан ўраб олган 
бўлиб кимёвий таркибига липидлар молекулалари, оқсиллар ва мураккаб органик 
молекулалар гликопротеинлар, гликолипидлар ва жуда кам миқдорда бошқа 
бирикмалар киради Липид қатламнинг асосий функцияси мембрананинг механик 
турғунлигини ва сувда эрувчанлигини таъминлашдир. Плазматик мембрана 
ҳужайра ички муҳитини унинг ташқи муҳитидан ажратиб турувчи тўсиқдир. 
Плазматик мембрана ички муҳит билан ташқи муҳит ўртасида моддаларнинг 
алмашинувини таъминлайди. 
Ядро, унинг тузилиши, таркиби ва функцияси 
Ядро ҳужайранинг энг муҳим таркибий қисмларидан бири ҳисобланади. Ядро 
қуйидаги функцияларни бажаради: ирсий ахборотни сақлаш ва кўпайтириш, 
ҳужайрадаги моддалар алмашинувини идора қилиш. Ядро қобиғи иккита 
мембранадан ташкил топган. Мембраналар орасидаги бўшлиқни ядро атрофи 
бўшлиғи дейилади. Ядронинг ташқи мембранасида рибосомалар жойлашиши ва 
эндоплазматик тўр каналчалари билан қўшилиши мумкин. Ядро қобиғи билан 
цитоплазма ўртасида моддалар алмашинуви тинмай давом этиб туради. Бундай 
моддалар алмашинуви асосан икки хил усулда амалга ошади: қобиғида кўп 
тешиклар мавжуд бўлиб, ўша тешикчалар орқали цитоплазма билан ядро 


20 
ўртасида моддалар алмашинади. Майда молекулалар диффузия йўли билан ўтиши 
мумкин. 
Ядро 
таркибида 
генетик 
материалнинг 
ҳужайраси 
ДНК 
(дезоксирибонеклеин кислота) бўлиб, асосан икки функцияни : 1) оқсилларни 
синтезлайди ва 2) ҳужайраларнинг репликацияси даврида генетик материалнинг 
асоси бўлиб хизмат қилади. ДНК ўзининг кодларига эга, шулар орқали оқсиллар 
синтези амалга ошади. РНК (рибонуклеин кислота) асосан ҳужайра 
цитоплазмасида рибосомаларда жойлашган бўлиб, унинг учта типлари бўлиб, 
ҳаммаси оқсил синтезида қатнашади. Рибонуклеин кислоталарнинг углевод 
компоненти рибозадир. РНК, асосан цитоплазмада, унинг кўп қисми рибосомада 
жойлашган. У рибосома структурасини, шаклини белгилайди ва оқсил синтези 
жараёнида рибосомалар билан боғланади ва бир комплекс шаклида жойлашади. 
РНКнинг уч типи: транспорт РНК, рибосомал РНК, информацион РНК ҳаммаси 
оқсил синтезида қатнашади. Ҳужайрада тРНК ўзига хос функцияни бажаради. 
Оқсил синтези жараёнида фаоллашган аминокислотани аминоацил учига 
бириктириб олиб, уни махсус жойга етказади ва ўзи рибосомалар юзаси бўйича 
тортилган иРНКнинг аниқ кичик қисмига комплементарлик асосида боғланади. 
Мана шу ташувчанлик вазифасини бажариш билан бир вақтда тРНК айни 
аминокислоталарни синтезланаётган оқсил молекуласининг маълум жойга 
ўрнашишини мРНКдаги код асосида амалга оширади, яъни адапторлик ролини 
ўйнайди. РНКнинг иккинчи типи информацион РНК (иРНК) ўзида ДНКдан 
кўчириб олинган информацияни сақлайди ва оқсил синтези жараёнида матрица 
(қолип, андааза) вазифасини бажаради, шунинг учун у матрица РНКси мРНК деб 
ҳам юритилади. иРНКдаги нуклеотидлар тартибининг бирин-кетин келиши 
аминокислоталарнинг қаторига ўтиши, яъни нуклеин кислотадаги маълумотни 
тегишли аминокислоталар қатори шаклида амалга ошиши информациянинг 
ўқилши деб аталади. Рибосомал РНК (рРНК) рибосоманинг скелетини тузади. 
РНК скелетига яқин эллик хил оқсил молекулалари бирин- кетин маълум 
тартибда тизилиб рибосомани катта ва кичик паст бирликларини тузади. Оқсил 
синтези жараёнида рибосомаларнинг иРНК занжирида қадамба-қадам 
силжишлари, механик ҳаракатлари рРНК молекулаларига боғлиқ. 

Download 1,33 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   96




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish