Вазирлиги тошкент давлат миллий рақс ва хореография олий



Download 1 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/88
Sana03.03.2022
Hajmi1 Mb.
#480596
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   88
Bog'liq
teatr tarixi

Маърифий комедия” 
 
ХIV асрнинг бошида Италия танназулга юз тутади. Икки оламшумул воқеа, яъни 
Константинопол (Истамбул)нинг турклар томонидан босиб олиниши (1453) ва Колумб 
томонидан Американинг очилиши (1492) вақти билан Италиянинг иқтисодий юксалиши 
имконларини йўққа чиқаради. Унинг Ғарб билан Шарқ орасидаги якка воситачилик 
мавқеи барбод бўлади. Мамлакатда савдо-тижорат ишлари орқага кета бошлайди. 
Буржуазиянинг иқтисодий ва сиёсий жиҳатдан кучсизланиши дворянлар табақасининг 
кучайишига олиб келади. Италияга қўшни Франция ва Испания давлатлари миллатнинг 
тарқоқлиги, 
Италия 
шаҳарлари 
обрў-эътиборининг 
пасайишидан 
фойдаланиб, 
мамлакатнинг энг бой вилоятларини эгаллаб олади.
Италия Уйғониш даври кейинги босқичи драмматургиясининг етук намунаси 
бўлмиш Николло Макиавеллининг (1469-1527) «
Мандрагора
» (1514) юқоридаги саёз 
пьесалар қаршисида ўз мазмундорлиги билан ажралиб туради. Атоқли ёзувчи,тарихчи, 
сиёсатчи Макиавелли бу комедиясида Ариосто анъанасини давом эттириб, ҳажвкорлик 
санъатини янги босқичга олиб чиқади. Янги давр ҳаётига теран назар ташлаган киши 
беҳуда шодлик учун асос тополмаслиги аниқ эди. Шу боис Макиавелли комедиясида 
ўкинчли кечмишлар ҳажв оҳангларига қоришиқ тарзда ифодаланади. “Мандрагор” асари 
чўпонлар хори билан бошланади. 
Трагедия 
Трагедия гуманистик драматургиянинг иккинчи жанридир. Комедия ўз мавзуи ва 
мафкуравий йўналишига кўра шаҳар буржуа жамиятига қаратилган бўлса, трагедия 
оқсуяклар доирасига мўлжаллаб яратилди. XVI аср итальян таргедиялари Софокол, 
Еврипид ва асосан, Сенека асарларига тақлидий тарзда дунёга келди. Уларда комедияга 
қараганда антик драма қоидаларининг яна ҳам кенг ўрин олгани табиийдир. Муаллифлар 
хор, миф, афсоналар ва яна ўрин, вақт, хатти-ҳаракат бирлиги деган қоидалар жамини 
антик драмадан бекаму-кўст қабул қилиб оладилар. Бу трагедиялар даврнинг кенг 
ижтимоий ва фалсафий мавзуларидан узоқ бўлиб қолди.


23 
Ж.Триссинонинг “
Сафонисба
” (1515) трагедияси шундай асарларнинг дастлабкиси 
бўлди. Унда ҳар нечук, ватанпарварлик туйғуси маълум даражада ифода этилган, лекин бу 
пьесадан кейинги асарлар “даҳшатлар трагедияси” тарзида дунёга келди. Ж.Ручеллаи, 
Л.Аламанни, С.Сперони, Л.Дольче каби драматургларнинг Сенеканинг “қонли 
трагедиялари” га тақлидан ёзилган асарларида ўта даҳшатли қотилликлар содир бўлади, 
қонга беланган шаҳидларнинг дод-фарёдлари эшитилиб туради. 

Download 1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish