В. Н. Холопова, биринчи навбатда, нутқда доимий равишда қўлланиладиган "модел" сўзининг энг оддий таърифидан келиб чиқади ва ҳар биримизнинг миямизда ўтиради. Бу "мусиқий асарларнинг эвристик жиҳатдан энг қимматли, мукаммали" бўлиб, у "модел, эталон, тақлид қилиш объекти бўлиб, ўз қоидасини яратади". Иккинчидан, у мусиқа асаридаги моделларнинг мазмунли ролига эътибор қаратади, уларни икки гуруҳга ажратади: семантик ва каноник. - В. Н. Холопова, биринчи навбатда, нутқда доимий равишда қўлланиладиган "модел" сўзининг энг оддий таърифидан келиб чиқади ва ҳар биримизнинг миямизда ўтиради. Бу "мусиқий асарларнинг эвристик жиҳатдан энг қимматли, мукаммали" бўлиб, у "модел, эталон, тақлид қилиш объекти бўлиб, ўз қоидасини яратади". Иккинчидан, у мусиқа асаридаги моделларнинг мазмунли ролига эътибор қаратади, уларни икки гуруҳга ажратади: семантик ва каноник.
- Уларнинг орасидаги фарқ шундаки, биринчиси тилнинг "қопламаси", ташқи қатламига ишора қилади. Булар интонациялар, қўшиқлар, мотивлар, мавзулар, ритмик формулалар, репликалар, яъни мусиқадаги семантик тил модели - олдиндан белгиланган "мусиқий сўз" мазмунли маънога эга. Иккинчиси - "рамка"га, ички қатламга эга. Булар модал, гармоник, метро-ритмик, архитектоник моделлардир
Олдинги муаллифлардан фарқли ўлароқ, М. Г. Арановскийнинг талқинидаги модел ҳар қандай тизимнинг ҳаёлий қисқариши, яъни унинг материалдан озод қилиниши ва ички тузилмани тушуниш учун қандайдир схема-намойишга айланиши натижасидир. - Олдинги муаллифлардан фарқли ўлароқ, М. Г. Арановскийнинг талқинидаги модел ҳар қандай тизимнинг ҳаёлий қисқариши, яъни унинг материалдан озод қилиниши ва ички тузилмани тушуниш учун қандайдир схема-намойишга айланиши натижасидир.
- Бу "жанр модели" бўлиши мумкин, унга кўра асарнинг ўзига хос кўриниши шаклланади ва материалларнинг турларини, уларнинг жойлашиши ва кетма-кетлигини ва, албатта, ҳар қандай бошқасини белгилайдиган "структуравий модел"дир. Ижодий жараёнда моделларнинг ишлаб чиқарувчи ролига ишора қилиб, М. Г. А. таъкидлайди: "Бу идеал объектларнинг барчаси ... меъёрий тузилмалар бўлганлиги сабабли, улар мусиқий фикрни қулай тарзда жойлаштириш учун мўлжалланган" . Шуни таъкидлаш керакки, илгари келтирилган муаллифлардан фарқли ўлароқ, М. Г. Арановскийнинг таърифи аниқ манзилга эга - идеал моделлар - мусиқа ва товуш тузилмаларига тааллуқли эмас.
Do'stlaringiz bilan baham: |