В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


ТТХИнинг гдобал оқими курсаткичлари (млрд. долл.)5



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet299/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

ТТХИнинг гдобал оқими курсаткичлари (млрд. долл.)5
2 0 0 5 - 2 0 0 7 й и л л а р д а
ў р т а ч а к ў р с а т к н ч
2 0 0 7 й
2 0 0 8 й
2 0 0 9 й
2 0 1 0 й
Сўнгги қирқ йил ичида ТТХИ ҳажмининг барқарор суръатларда 
ўсиши натижасида уларнинг жаҳон ялпи ички маҳсулотидаги улуши 
саккиз бараварга ошди в а ҳозирда 16% ни ташкил этади. Ҳозирда ТТХИ 
ички инвестициялар ва таш қи савдога қараганда жадалроқ суръатларда 
ривожланмоқда. ТТХИ жаҳон хўжалиги глобаллашувининг асосий 
омилига айланди. ТТХИ фаоллашувининг сабаблари ва ҳаракатлантирувчи 
кучлари куйидагилардан иборат:
- ТТХИ ёрдамида миллий бозорларда монополистик фойда олишнинг 
мумкинлиги;
- тапщи савдога нисбатан қўшимча фойда олиш имконияти;
- ТМ Книнг ТТХИнинг элтувчилари сифатида майдонга чиқиши;
- ТТХИга нисбатан ривожланаётган мамлакатлар 
эҳтиёжининг 
кескин ўсиши;
- реципиент-мамлакатларда ТТХИни жалб қилишни рағбатлан- 
тирувчи механизмларининг шаклланиши.
Ж аҳоннинг аксарият мамлакатлари амалда хорижий инвестицияларни 
экспорт ва импорт қилувчилар хдсобланиш ади. Чунки, ТТХИ асосан ТМ К 
орқали амалга оширилади. Ш унинг учун ТТХИнинг таркибини хорижий 
капитални жалб қилувчи ва капитални четга чиқарувчи мамлакатларга 
гуруҳяаган ҳолда таҳлил қилиш мақсадга мувофиқдир.
s Д о к л а д о м ир о вы х и н в ести ц и ях , 2011 год: С пособы о р ган изации м еж дународного п р о и зв о д ств а, н е 
связан н ы е с у части ем в капитал е, и р азви тие. О бзор. Ю Н К Т А Д . Н ью -Й о р к и Ж енева, 2 0 1 1 . С. 15.
4 6 7


ТТХИ оқимининг йўналишлари мамалакатларнинг иқгисодий ривож­
ланиш даражасига боғлиқ ҳолда белгиланади. ТТХИни асосан жалб этувчи 
ва чиқарувчи мамлакатлар саноат жиҳатдан тараққий этган мамлакатлар 
ҳисобланишади ва уларнинг ҳиссасига ТТХИ йиллик оқимининг 80% и 
тўғри келади. Бундан ташқари, жамгарилган ТТХИнинг аҳоли жон бошига 
тўғри келувчи микдори бўйича ҳам ривожланган мамлакатлар етакчи 
мавқега эга. М исол учун, 2010 йилда Россияда уш бу кўрсаткич 3 минг 
долларга тенг бўлгани ҳолда, Бую к Британия ва АҚНТда мос равиш да 3,5 
ва 
11,2
минг долларга тенг бўлди (26.3.2-диаграмма).
2 6 .3 .2 - д и а г р а м м а

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   295   296   297   298   299   300   301   302   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish