В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet281/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

2 4 .2 .1 -д и а гр а м м а  
Х ал қар о хизм атлар савдоси нин г ривож лан иш д инам икаси, 
1990-2010 йй
. 10
1Э90-Э5 йй. 
1995-00 йй. 
2000-05 йй. 
2005-10 йй. 
2009 й. 
2010 й.
| в Жами хизматлар в Транспорт □ Туризм 
ез
 Бошцапар
қшшнувчи хизматлар ҳажми 1975 йилдаги 155 млрд. доллардан 2010 йилда 
3,7 трлн. долларгача, яъни 30 йил мобайнида 23,8 мартага ошди. Жами 
хизматлар экспорти ҳажмида транспорт хизматлари улуши 
2000
йилдаги 
23,2% дан 2010 йилда 21,3% га камайиб, 785 млрд. долларга тенг бўлди. 
Жами хизматлар импортида транспорт хизматларининг улуши 2000-2010 
йиллар давомида деярли ўзгармаган (ўртача 27,3% ) ва 2010 йилда 960 
млрд. долларни ташкил этди. Жами хизматлар экспорти ва импортининг 
умумий таркибида туризм хизматларининг улуши тахлил этилаётган 
даврда 32,1 ва 29,9% дан мос равишда 25,4 ва 24,1% га қадар қисқарган. 
Бош қа тижорат хизматларининг улуши эса жами хизматлар экспорти ва 
импортининг умумий таркибида 2000 йилда мос равишда 44,7 ва 41,7% ни 
ташкил этгани ҳолда 2010 йилга келиб 53,3 ва 48,5% га қадар ошди (24.2.1- 
жадвал).
Халқаро хизматлар савдоси таркибида бошқа тижорат хизматларининг 
ривожланиши йирик ҳажмларда ва жадал тарзда амалга ошмокда. 
М олиявий хизматлар халқаро коммуникация, почта ва курьерлик алоқаси, 
компьютер ахборотлари ва ахборот айирбошлаш хизматлари, курилиш 
хизматлари, роялти ва лицензия тўловлари, мутахассис, техник, маданий- 
соғломлаиггириш ва бошқа тижорат хизматларининг ҳажми 
2000
йилдаги 
44,7% д ан 2010 йилда 53.3% гача ошди. 2010 йилда ушбу турдаги 
хизматлар савдосининг умумий ҳажми 3,7 трлн. долларни ташкил этди. 
Бош қа тижорат хизматлари экспортининг таркиби эса қуйидаги кўринишга 
эга бўлди: коммуникация хизматлари (4,3%), конструкция (4,8%), сугурта 
хизматлари (4,7%), молия хизматлари (13,5%), компьютер ва ахборот 
хизматлари (10,9%), роялти ва лицензия тўловларй (12,4%), бошқа
w International trade statistics 2011. World Trade Organization. Switzerland, 2011. P. 145.
425


24.2.1-жадвап 
Ж аҳон хизм атлар савдосининг тарки б и ва ўзгарипш , 
2000-2010
й и л л ар
11
Ҳ аж м и ,
м лрд .
долл.
Т а р к а б и , %
2 0 1 0 й.
2 0 0 0 й. | 2 0 0 5 й. I 20 0 8 й. I 2009 й. f 2 0 1 0 й.
Э к с п о р т
Ж а м и
36 9 5
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
ш у ж ум ладан:
Т р ан сп о р т
785
2 3,2
22,8
2 3 ,2
20,2
21,3
Т у р и зм
9 4 0
32,1
2 7.6
2 4 ,8
25,6
2 5.4
Б о ш қ а ти ж о р а т 
х и зм а тл а р и
1970
4 4,7
49,6
5 2,0
54,2
53,3
И м п о р т
Ж а м и
3 5 1 0
100,0
100,0
100,0
100.0
100,0
m v ж ум лад ан:
Т р ан сп о р т
9 6 0
2 8 ,4
28.6
2 8,8
25.4
21,г
Т у р и з м
8 5 0
2 9,9
2 7,0
2 3,9
24,6
24,1
Б о ш қ а -ш ж ораг 
х и зм атл ар и
1705
41,7
4 4,4
4 7 ,2
50,0
48,5
бизнес хизматлари (48,0%), маданият ва дам олиш сохасида персонларга 
кўрсатиладиган хизматлар (2,3
% ) 12.
Жаҳон “бошқа тижорат хизматларти” экспортининг географик тар­
кибида ривожланган мамлакатлар юқори улушга эга. Мисол учун 2010 
йидца ушбу турдаги хизматлар экспортида ЕИ-27нинг ҳиссаси 45,6% га, 
АҚШ нинг х,иссаси эса 16,0% га тенг бўлди. Ш унга қарамасдан таҳлиллар 
2005-2010 йилларда жаҳон “бошқа тижорат хизматлари” экспортининг 
географик 
таркибида 
ўзгаришлар 
юз 
берганлигини 
кўрсатмокда. 
Жумладан, бу даврда ЕИ-27 мамлакатларининг улуши 50,4% дан 45,6% га 
қадар қисқаргани ҳолда Ҳиндисгон ва Хитойнинг улуши мос равишда 3,1 
ва 2,4% дан 4,9 ва 4,6% гача ўсган (24.3.1-жадвал).
Турли хизмат шакллари халқаро савдога турли даражада жалб 
қилинганлиги билан тавсифланади. Хизматларга 
молиявий кредит 
фаолияти хдм тегишли бўлиб, у капиталлар мужассамлашуви қўшилиб 
кетиши ва йирик банк марказлари шаклланишида ўз аксини топади. Баъзи 
иқгисодчилар фикрича, иктисодиётнинг глобаллашув жараёни илмий- 
техник таракдиётнинг ривожланишига ишлаб чикаришнинг ихтисос­
лашуви ва кооперациясига трансчегара молиявий операцияларнинг 
кенгайиши асосланади. Ушбу операциялар таъсири о стида ички ва жаҳон 
молиявий бозорлари ўртасида тўсиқлар секин-аста олиб ташланади.
11 Ў ш а ы анба. Р. 144.
12 Ў ш а ы анба. Р . 1 6 1 -1 8 2 .
426



Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   277   278   279   280   281   282   283   284   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish