В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х


Ж аҳон товарлар экспортининг географик таркиби, 1948-2010 йй4



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet235/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

Ж аҳон товарлар экспортининг географик таркиби, 1948-2010 йй4.
1948
1953
1963
1973
1983
1993
2003
2010
Қиймган, млрд. долл
Жами экспорт
59
84
157
579
1838
3676
7377
14851
Улуши жамига нисабатан фоиз ҳисобида
Жами экспорт
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
100,0
Шямолнй Америка
28,1
24,8
19,9
17 3
16,8
18,0
15,«
13,2
АҚШ
21,7
18,8
14.9
12,3
11.2
12,6
9,8
8,6
Жанубий ва 
Марказий Америка
11,3
9,7
6,4
4 3
4,4
3,0
3,0
3,9
Бразилия
2,0
1,3
0,9
1,1
1,2
1,0
1,0
1,4
Европа
35,1
39,4
47,8
50,9
43,5
45,4
45,9
37,9
ЕИ*
-
-
24,5
37,0
31,3
37,4
42,3
34,7
Германия
1,4
5 3
9,3
11,7
9,2
10.3
10,2
8,5
Франция
3,4
4,8
5,2
6,3
5,2
6,0
5 3
3,5
Италия
|_ 1,8
1,8
3,2
3,8
4,0
4,6
4,1
3,0
Буюк Британия
11,3
9,0
7,8
5,1
5,0
4,9
4,1
2,7
МДХ
-
-
-
-
.
1.5
2,6
4,0
Африка
7 3
6,5
5,7
4,8
4,5
2 3
2,4
3,4
Яқин Шарк
2,0
2,7
3,2
4,1
6,8
3,5
4 4
6,0
Осиё
14,0
13,4
12,5
14,9
19,1
26,1
26,2
31,6
Хитой
0,9
1 д
1,3
1,0

2,5
5,9
10,6
Япония
0,4
1,5
3,5
6,4
8,0
9,9
6,4
5,2
ЖСТга аьзо 
мамлакатлар
63,4
69,6
75,0
84,1
78,4
893
94,3
94,2

1 9 6 3 й и я д а 6 т а , 1 9 7 3 й и л д а 1 0 т а , 1 9 8 3 й и л д а 1 2 т а , 1 9 9 3 ш ш д а 2 5 т а , 2 0 1 0 й и л д а 2 7 т а
мамлакат.
Ўтган асрнинг 80-йилларида Япония машина ва асбоб-ускуналар 
экспорти бўйича жаҳонда биринчи ўринга чиқиб олди. Япония енгил ва юк 
автомобиллари, уй-рўзғор буюмлари экспорти бўйича қолган мамлакатларни 
оргда колдирди. Аммо япон экспортининг учдан бири АҚШга тўғри келади.
4 International Trade Statistics. W TO. Geneva, 2011. P. 22.
322


Япониянинг АҚШ билан савдо дефицита 90-йилларда 50-60 млрд. долларни 
ташкил этган. АҚШнинг халқаро савдодаги улушининг 
кискдриб 
бориши аме- 
рика ишлаб чиқариш тармоқлари рақобатбардошлигининг пасайиши билан 
боғлиқ.
Мутахассисларнинг фикрича, XXI аср бошларида АҚШ ва Осиё 
мамлакатлари халқаро савдода энг рақобатдардош мамлакатлар ҳисоб- 
ланишади. 2030 йилга бориб АҚШ, Япония ва Хигой энг рақобатбардош 
мамлакатлар сифатида эътироф этилиши мумкин. Бундай узок муддатли 
истикболли прогнозлар бўйича кейинги ўринларни Германия, Сингапур, 
Жанубий Корея, Малайзия ва Швейцария банд этиши мумкин.
Жаҳон савдосининг ҳозирги вақгдаги ҳолатини таҳлил қилиш шуни 
кўрсатадики, халқаро савдо кейинги ўн йилликларда шиддат билан 
ривожланиб ва такомиллашиб бормокда. Унда нафақат ривожланган, балки 
ривожланаётган ва ўгиш даври иқгисодиёгидаги мамлакатлар ҳам фаол 
иштирок этиб, хар бир мамлакат уз иштирокига караб иктисодий манфаатга 
эга бўлмокда. Лекин ривожланган мамлакатлар томонидан ташки савдо 
алоқаларига муҳим эътибор қаратилиши ва мамлакатнинг эга булган 
иқтисодий салоҳиятининг юқорилиги, бугунги қунда жаҳон савдосининг 
истиқболдаги стратегиясини белгилаб бермокда.
18.3. Ж аҳон молиявив-яқгисодий инқнрозининг 
халқаро савдога таъсирн
Жаҳон молиявий-иқтисодий инқирози таъсирида 2009 йилда хапқаро 
савдонинг йиллик ўсиш суръати 70 йил давомидаги энг куйи даражасигача 
пасайди. 2009 йилда халкаро савдо 12% га қисқарди. Халқаро савдони 2009 
йилда пасайиши халкаро иқгисодий ташкилотлар томонидан башорат 
килинган эди. Аммо бу башоратлардан ҳеч бирида пасайиш суръатлари 
бундай кескин пасайиш тенденциясига эга бўлиши кутилмаган эди. Хусусан, 
Жахон савдо ташкилоти томонидан халкаро савдонинг ҳажми 10%га 
қисқарипш тахмин қилинган эди.
Иқгисодчи олимлар халқаро савдонинг бундай кескин қисқаришини 
қатор сабаблар билан асослаб беришга хдрахат килишмокда. Бу сабабларнинг 
хаммаси жақон молиявий-иқпюодий инқирози билан боғлиқ. Хусусан, жаҳон 
молиявий-иктисодий инкирози жаҳон аҳолисининг турмуш даражасини 
ёмонлаыггарди. Бу эса инқироз шароитида уй хўжаликлари ва фирмаларнинг 
истеьмолини пасайтирдн. Айниқса узок муддатли истемол товарларига 
(автомобилларга, маиший техникага ва ҳ.к.га) ва инвестицион товарларга 
(саноат техникасига) талаб кескин пасайди. Чунки бу товарлар савдоси бошқа 
товарларга Караганда кредит бозори ҳолатига кўпроқ боғлиқ ҳисобланади.
Узоқ муддатли истеъмол товарларига ва инвестицион товарларга бўлган 
талабнинг пасайиши ўз навбатида ушбу товарларни ишлаб чикаришда хом­
ашё ёки ярим фабрикат бўладиган товарларга талабнинг сусайишига олиб 
келди. Хусусан, 2009 йилда пўлат ва темирга бўлган жаҳон бозори талаби
323


15
-15

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   231   232   233   234   235   236   237   238   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish