В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet71/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

7 .3.1-ж адвал
ЕИ м акрои қгисод ий ривож лан иш кў р сатки ч л ар и д инам икаси5
2 0 0 7 й.
20 0 8 й.
20 0 9 й.
2 0 1 0 й.
Я И М
3,0
0,5
-4J.
1,9
Х у с у с и й и стеъ м о л

0,7
- 1 ,7
0,8
Д а в л ат и с ге ъ м о л и
1,9
2,3
2 ,2
0 ,7
И н вест и ц и ял ар
5,8
-0,8
- 1 2 ,0
- 0 ,7
Бандлш с
1,7
0,9
- 1 ,9
- 0 .5
И ш с и зл и к д а р а ж а с и
7,2
7.1
9,0
9.6
И н ф л яц и я
2 ,4
3,7
1,0
2,1
Д а в л а т б ю д ж ети та к ч и л л и ги , Я И М га
н и сб ат ан % да
- 0 ,9
- 2 ,4
- 6 ,8
- 6 ,4
Д а в л а т т а ш қ и қ а р зи , Я И М га н и сб ат ан % д а
5 9,0
62,3
74.4
80,2
- бандликни қўллаб-қувватлаш - меҳнат бозорини иқгисодиётдаги 
таркибий ўзгаришларига мослаштириш ва аҳолининг ижтимоий жиҳатдан 
кам ҳимояланган қатламларига ёрдам бериш;
- тадбиркорларнинг ижтимоий харажатларини камайтириш, иш 
берувчиларнянг паст иш ҳақи учун тўлайдиган ижтимоий б ада лл ар ини 
камайтириш ва малакасиз ишчи кучи бандлигини оширишни қўллаб- 
кувватлаш;
- кичик ва ўрта корхоналарни (250 кишигача банд бўлган 
корхоналар) молиялаштириш манбаларини яхшилаш. 
Е И
мамлакатларида 
кичик ва ўрта корхоналар қамма корхоналарнинг 90% ини ташкил этиб, 
уларда 23 млн. ортиқ киши банд;
- корхоналарни ташкил этиш соҳасидаги маъмурий тўсиқларни 
камайтириш. 
2012
йилга кадар кичик ва ўрта корхоналарни ташкил этиш даш
расмиятчилик 25% га камайиши, корхона 3 кун ичида тузилиши ва уни очиш 
тўғрисидаги лицензия ни олиш муддати 
1
ойдан ортмаслиги лозим;
- инвестициялар инфратузилмани ривожлантириш учун йўналтири- 
лиши ва шу мақсадца қўшимча 5 млрд. евро ажратшпи кўзда тутилган;
- уй-жой секторида энергкядан фойдаланиш самарадорлигини 
ошириш;
- “яишл” маҳсулотларни жадал ривожлантиришни рагбатлантириш;
- тадқиқотлар ва илмий ишларни инвестициялашни рагбатлантириш;
- автомобилсозлик ва курилишда янги технологияларни ривожлан­
тириш, ‘"яшил” автомобилни яратиш учун 5 млрд. евро ажратилади;
- ҳамма учун юқори тезликдаги интернетга кириш имкониятларини 
кенгайтириш.
Е И
аъзо булган мамлакатларга куйидагиларни тавсия этади:
- вақгинчалик ишсизлик бўйича нафақани кўпайтириш;
*Б а р д ац ц и Р .,Г р а сси ни М Европейский Союз в кризисе: что дальше? /УЭ К О ,№ 12,2011. С. 63-81 .
124


- кам даромадли оилаларга солиқни камайтириш ва иш берувчилар 
учун оз иш ҳақидан тўланадиган ижтимоий тўловларни камайтириш;
- истеъмолни рагбатлантириш мақсадида қўшилган қиймат солиғи 
ставкасини пасайтириш;
- ЕИ Европа марказий банкига қайта молиялаш ставкасини пасай­
тириш 
ва Европа 
фондларига эса транспорт инфраструктурасига 
ажратиладиган ва Интернетга кириш имкониятини таъминлайдиган 
тадбирларга маблаг ажратиш.
- ЕИнннг энг камбагал минтақаларини ривожлантиршпга мўлжал- 
ланган фондлар очипди ва Европа фондини аҳолини ижтимоий ночор 
қатламларига ёрдам сифатида ишлатиш дастурларини жадаллаштириш 
(2007-2013 йилларда шу мақсадлар учун 75 млрд. евро ажратилади).
Шундай килиб, Е И мамлакатларида иқтагсодиёт ва банкларни 
к ў л л а б -  
қувватлашга ажратилган маблаглар ҳажми 2 трлн. евродан ортди. Ш у 
билан бир қаторда ЕИнинг ҳар бир аъзоси ўзининг маблағлари ҳисобидан 
ҳам инқирозга қарш и чоралар дастурини амалга ошириш учун алоҳида 
маблаглар ажратди.
Таҳлиллар ЕИда инқирозга қарши чора-тадбирларнинг аъзо мамла­
катлар иқтисодий ўсиш ига турлича таъсир қилганлиги кўрсатди, жумла­
дан, 2009 йилда ўртача 0,5-1,0% , 2010 йилда эса 0,3-0,
6
% га тенг бўлди6.
ЕИда инқирозга қарши амалга оширилаётган фискал чора-тадбирлар 
аъзо мамлакатлар иқгисодиётига оғир ю к бўлиб тушади. Европа 
Комияссиясининг прогнозларига мувофиқ евро худудида давлат қарзи 
2014 йилга бориб 100% дан ортиб кетиши мумкин. ЕИ бюджетидан 
санация учун ажратилган маблағларнинг умумий микдори 
2009-2010 
йилларда 400 млрд. евро, миллий ҳукуматлар томонидан банк тизимига 
ажратилган маблаглар мивдори эса 
1,2
трлн. евродан ортиб кетди7.
ЕИнинг инқирозга қарши сиёсатида англосаксон ва Континенталь модел­
лари фарқланади. Биринчи моделда давлат томонидан молиявий хизматларга 
таъсир ўтказишдан национализация қилишгача бўлган чоралар қўлланилди. 
Иккинчи модель ичида қайта ишлаш саноатининг етакчи компанияларини дав­
лат томонидан 

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   67   68   69   70   71   72   73   74   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish