В а Х а б о в а. В., Т а д ж и б а е в а д. А., Х а ж и б а к и е в ш. Х



Download 23,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/441
Sana22.02.2022
Hajmi23,32 Mb.
#112691
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   441
Bog'liq
Jahoniqtisodiyotyoti

7.4.1-ж адвал
В алю та И тти ф оқига аъ зо л н к к а д аъ в о гар ва ERM И аъзолари 
ҳисобланган м а м л ак а тл ар н и н г вал ю та реж и м лари9
Мамлакат
Валю та
E R M П механнзмяга 
қўш ллиш муддати
Валютларниыг 
марказий курси 
(1 еврога 
нисбатан)
Курсларнинг 
тебраниш чегаралари 
(марказий курс дан 
фарк килиш и. + ,- % )
Е вронинг 
жорий эталиш
муддати
Болгария
Лев
Еврони жорий этиш га 
қадар камида 2 йил
1,95583
0,5
аниқ эмас
Венгрия
Ф оринт
Еврони ж орий этиш га 
қадар камида 2 йил
275,4119»
сузиб ю рувчи
аниқэмас
Дания
Дания
кронаси
01.01.1999
7,46038
225
-
Л ггв кя
Л ат
02.05.2005
0,702804
1
01.01.2014
Литва
Л и г
28.06.2004
3,4523
калд этилган
аник эмас
Польша
Злотий
Еврони ж орий этиш га 
қадар камида 2 йал
3,9946»
сузиб ю рувчи
аник эмас
руминия
Л ей
Еврони ж орий этиш га 
Кадар камида 2 йил
4,2099*
сузиб ю рувчи
01.01.2015
Чехия
Ч ех
кронаси
Еврони ж орий этиш га 
қадар камида 2 йил
25,290*
сузиб ю рувчи
аниқэмас
Эстония
Э стон
кронаси
28.06.2004
15,6466
қайд этилган
01.01.2011
* 2010 йилда ўртача курс.
Валюта интеграциясидан кўзланган стратегик мақсад мамлакатларнинг 
иқгисодий ривожланиш даражасини яқинлаштиришга хизмат қилувчи реал 
конвергенцияни таъминлаш ҳисобланади. Аҳоли жон бошига тўғри келувчи
7 . 4 . 2 - ж а д е а л
Е в р о худудига к и р м аган Е И аъ зол ари н и н г кон верген ция 
к ў р сатк и ч л ар и 0
Мамлакат
Инф ляция (истеъмол 
нархляри, ўртача 
йиллик. 
%)
Узоқ муддатли фоиз 
ставкалари
Бю джет камомади 
(Я И М га нисбатан 
фоиз ҳисобида)
Ялпи қарз (Я И М га 
нисбатан фоиз 
ҳисобида)
2008
2009
2010*
2008
2009
2010*
2008
2009
2010
2008
2009
2010
Болгария
12,0
2,5
1,7
5.4

6,9 J
1,8
-3,9
-2,8
14,1
14,8
17,4
Чехия
6,3
0,6
0,3
4,6
4,8
4,7
-2,7
-5,9
-5,7
30,0
35,4
39,8
Эстония
10.6
0,2
-0,7
-
-2,7
-1.7
-2,4
4,6
7,2
9,6
Латвия
15,3
3,3
0,1
6.4
12,4 J
12,7
< 1
-9.0
-8,6
19,5
36,1
48,5
Л пгва
11,1
4,2
2,0
5,6
14,0
12,1
- 3 j
-8,9
-8,4
15,6
29,3
38,6
В енгрия
6,0
4.0
4,8

9,1
8,4
-3,8
-4,0
-4,1
72,9
78,3
78,9
Польша
4,2
4,0
3,9
6.1
6,1
6,1
-3,7
-7,1
-7,3
47,2
51,0
53,9
Руминия
7,9
5,6
5,0
7.7
9,7
9,4
-5,4
-8,3
-8,0
13,3
23,7
30,5
Ш веция
3,3
1,9
2,1
3.9
3,3
3,3
2,5
-0,5
-2,1
38,3
42,3
42,6
Кўрсаткичларн
и н гм е ъ ё р т
а хам и я т
1,0
6,0
-3,0
60,0
* 2009 йил апрелдан 2010 йил марттзча,
9 European C om m ission (btto://ec.europa.eu/econom v Jinance/euro/index en.htmV
10 ECB Convergence R eport. M ay 2010.
128


ЯИМ кўрсаткичи реал конвергенция ни нг асосий кўрсаткичи саналади. 
Евро ҳудуди ташкил этилгандан кейин евро худудига аъзоликка даъвогар 
мамлакатлар ва евро ҳудуди кўрсагкичи ўртасида фарқ сезиларли равишда 
қисқарди. 
2000
йилда евро худудига киришга даъвогар мамлакатлардан 
еттитасида аҳоли жон бошига тўғри келувчи ЯИМ ҳажми евро худуди 
даражасининг ярмини ташкил этган бўлса, 2007-2008 йилларда бу 
кўрсаткичга эга мамлакатлардан иккитаси — Болгария ва Руминия қолди 
(7.4.3-жадвал).
7 . 4 . 3 - ж а д в а л
Е вро ҳудудига а ъ зо л и к к а д аъ вогар м ам л ак атл ар д а д о л и ж он бош нга 
тўғри к ел у в ч и Я И М динам икаси (евро худуди = 100)*11
М ам л а к а т
2000 й.
2005 й.
2006 н.
2007 н.
2008 й.
Болгария
24,8
31,7
33,4
34,5
38,2
Чехия
60,9
69,3
70,4
73,4
14,0
Эстония
40,0
56,2
59,6
63,0
62,1
Латвия
32,6
44,3
47,2
51,0
52,8
Литва
34,9
48,3
50,6
54,3
57,1
Венгрия
49,2
57,7
57,8
57,3
59,4
Польша
42,9
46,9
47,5
49,8
52,0
Руминия
23,2
31,9
35,1
38,1
-
Швеция
112,6
109,8
110,8
112,5
110,7
ЯИМнннг ўртача даражаси 
(Швециядан ташкари)
38,6
48,3
50,2
52,7
56,5
* Харнд кобшшяти паритета бўкича қисобланган.
Таҳлиллар 
евро 
худуди ва даъвогар мамлакатларда 
нархлар 
даражасининг барқарорлашиб бораётганлигнни кўрсатмокда. Мисол учун, 
2000
йилда қиёсий таққосланган нархлар даъвогар мамлакатлардан 
тўрттасида евро ҳудуди даражасидан икки баравар паст бўлган бўлса, 2008 
йилда фақат Болгариядагина бу кўрсаткич сақланиб қолди.
2000-2008 йилларда ушбу мамлакатларда инфляция суръати ўсиш 
тенденциясига эга бўлди. Инфляциянинг о шиши жадал иқгисодий ўсиш, 
макроиктисодий нисбатларнинг бузилиши ва хомашё нархининг ошиши 
билан боғлиқ. Ж аҳон молиявий-иқтисодий инқирози ташқи талабнинг 
қисқариши, ташқи молиялаштириш шартларининг ёмонлашуви ва зкспорт- 
нинг қисқаришига олиб келди. Жумладан, 2010 йилда истеъмол нархлар 
индекси даъвогар мамлакатлар - Болгария (3,0%), Венгрия (4,9%), 
Руминия (6,1%) ва Полыпада (2,6%) евро зонасига (1,6%) нисбатан юқори 
бўлди12.
11ЕСВ Convergence Report. M ay 2010.
12 Перспективы развития мировой экономики. Замедление роста, увеличение рисков. Обзор. Сентябрь 
2011. МВФ. Ваш ивггон, 2011. С. 202.
129


7.5. У збекистон в а Е вропа И гти ф окн т а ш қ и иктисодий ал о қал ар н
Узбекистон 
Республикаси 
ва ЕИ 
ўртасида ўзаро 
ҳамкорлик 
алоқаларининг 
ривожланипщда 
1992 
йилда 
«Ўзаро 
ҳамкорлик» 
тўғрисидаги Меморавдумнинг имзоланиши муҳим аҳамиятга эга. 1994 
йилда Узбекистон ва Европа давлатлари ўртасиДа ўзаро дипломаток 
муносабатлар ўрнатилди. Ш у йили Е И Комиссиясининг (ЎзбюроКЕС) 
«Техник ҳамкорликни мувофиқлаштириш бюросини ташкил этиш» 
тўғрисида Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамасининг қарори 
қабул қили иди. 1995 йилда Брюссель шаҳрқда ЕИ Комиссия си таркибида 
республиканинг дипломатик миссияси ўз ишини бошлади.
1996 йилда Узбекистон Республикаси ва ЕИ ўртасида савдо- 
иқтисодий 
муносабатларни 
янада 
ривожлантиришга 
багишланган 
«Узбекистон - ЕИ ва уларга аъзо давлатлар ўртасида ҳамкорлик 
муносабатларини ўрнатиш” тўғрисидаги шартнома имзоланди. Ш у тариқа 
Узбекистон собиқ итгаф оқ республикалари тарибида Россиядан кейин 
иккинчи бўлиб ЕИ билан ҳамкорлик алоқаларини ўрнатди.
ЕИ мамлакатлари Ўзбекистон иқгисодиёти учун муҳим инвесторлар 
ҳисобланади. Республикамиз ҳудудида ЕИ мамлакатларинниг 480 
дан 
ортиқ фирма ва компаниялари фаолият олиб боради ва уларнинг 
100
дан 
ортиғи тўлик Европа капиталига асослангандир.
ЕИнинг Узбекистон билан ҳамкорлиги куйидаги омиллар билан 
белгиланади:
- Ўзбекистоннинг геосиёсий ва стратегик жойлашуви;
- Ўзбекистоннинг табиий ва иктисодий салоҳияти.
Ўзбекистон ва ЕИ ўртасидаги савдо алоқаларига 1993 йил 
8
июнда 
Брюсселда текстиль махсулотлари соҳасида тузилган атртн ом а асос 
ҳисобланади. Ушбу шартномада Ўзбекистон тўқимачилик маҳсулотлари 
учун белгиланган квотанинг ҳар йили 
1
,
2
% га ортиб бориши кўзда 
тутилган, бўлиб 2004 йилдан бошлаб томонлар Ўзбекистон текстиль 
маҳсулотларига нисбатан квотани бекор қилишга келишидди.
Ўзбекистон ва ЕИ ўртасида савдо алоқалари барқарор суръатларда 
ривожланиб бормокда. Жумладан, 2000-2010 йилларда Ўзбекистон ва ЕИ 
ўртасидаги ташки савдо анланмаси 29,0% га ўсиб, 2010 йилда 1 млрд. 658 
млн. еврони ташкил этди (7.5.1-жадвал).
Узбекистон ЕИга ноорганик кимё маҳсулотлари, газ, текстиль 
маҳсулотлари, ўғитлар, металл рудалар ва металлом экспорт қилади. 
ЕИдан Ўзбекистонга транспорт воситалари, иқтисодиёт тармоқлари учун 
мўлжалланган махсус машиналар, тиббиёт ва фармацевтика маҳсулотлари, 
автомобиллар импорт қилинади (7.5.2-жадвал).
130


7 . 5 . 1 - ж а д в а л
Е И ва Ў збекистои т а ш қ и савдо айлаы масининг ўзгариш н, м лн . евро13

Download 23,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   441




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish