Узбекистон тарихининг урта асрлар даври



Download 1,1 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/13
Sana21.02.2022
Hajmi1,1 Mb.
#42949
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13
Bog'liq
китоб-2

Неандертал одами тошдан хилма-хил ^уроллар ясашни билганлар.
Неандерталларнинг таищи ^иёфаси, гавда тутиши ва фикрлашида 
Хайвонотга хос булган белгилар са^ланиб долган булиб, уларнинг 
бош мияси у к^адар ривожланмаган. Лекин замонавий ^иёфадаги одам­
га анча я^инлашиб долган эдилар.
1968 йилда тадки^отчилар Франциянинг Тордони вилояти, Кро- 
маньон горидан 5 та одам дафн этилган мозорни очиб урганадилар. 
Тад^и^отлардан шу нарса маълум булдики, бу ерга баланд буйли (180 
см), ташки куриниши ва ^иёфаси, мия хажми замонавий одамларга 
ухшаш одамлар дафн этилган. Олимлар гордан топилган одамлар 
ь^олди^ларини гор номи билан «кроманьон одами», яъни Homo 
sapiens (Хомосапиенс - аьут-идрокли одам) деб атадилар. Замонавий 
одам ^олдиклари бугунги кунда ер юзининг юздан зиёд маконлари- 
дан очиб урганилган. Таъкидлаш лозимки, кроманьон одами замо- 
насига келиб дастлабки аждодларимизнинг биологик ва жисмоний 
^иёфаси хозирги замон одамидан фарк килмайдиган даражада эди. 
Кроманьонлар даври уругчнлик жамоаси даври эди.
Неандертал
одами



Энг ^адимги одамлар узларининг ривожланиш бос^ичларида мех- 
нат ^уролларининг турларини купайтириб ва сифатини яхшилаб 
борганлар. Натижада, уларнинг турмуш тарзида, жисмоний кури- 
нишида узгаришлар булиб борган. Шунингдек, мия хажми хам узга- 
риб борган. Урта тош асридаги турли сабабларга кура, биринчи 
навбатда, тинимсиз ме^нат жараёнида инсон тафаккурининг ривож- 
ланипш натижасида неандертал ^иёфасидаги одамлар 
х о з и р г и
киёфа- 
ли одамларга айлана бордилар. Улар жисмоний ва арушй жи^атдан 
камол топиб, хозирги ^иёфадаги кишилар вужудга келди ва шу би­
лан антропогенез жараёни ш цоясига етди. Одамнинг пайдо булиши 
ердаги энг буюк ходисалардан бири булиб, у дастлаб тошдан одций 
ту^мо^ ясаган булса, узлуксиз ме^нат, тинимсиз интилиш натижаси­
да юксак маданият яратиш даражасига етиб келди.
Антропогенез жараёнида ме^натнинг узгартирувчанлик мо^ияти- 
ни археологияга оид турли-туман манбапар тасдшутайди. Турли давр- 
ларга оид моддий маданиятнинг алмашиши хамда янги асосларда 
ривожланиши моддий манбаларнинг такими куринишидан хам аншу 
ланади. Куп минг йиллар давомида ривожланган тарихий жараён- 
лар одам ва жамият тараьдеиётида асосий бош мезон - ме^нат экан- 
лигидан далолат беради.

Download 1,1 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   13




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish