Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

4. 4. Мавзунинг баени:
Макроскопик ва микроскопик параметрлар. 
Маълумки механикада системанинг оний холати уни ташкил килган 
зарраларнинг координатлари ва тезликлари билан аникланади. Молекуляр физикада 
хам система холатини уни ташкил килган барча атомлар ва молекулалар, шунингдек, 
электронлар, атом ядроларнинг ва хакозоларнинг вактнинг хар бир пайтидаги 
координаталари ва тезликларини аниклаш оркали тавсифлаш мумкин. Бунчалик 
батафсил тавсифланадиган холат динамик холат ёки микроскопик холат деб аталади. 
Шундай килиб хар бир заррачанинг холати ва тезлиги билан тавсифланадиган 
газ холатини микроскопик холат деб аталади. 
Бирок системалар улкан сондаги зарралардан ташкил топган холларда улар 
холатини бундай тавсифлаш хеч бир маънога эга эмас. Жумладан, термодинамик 
системанинг мувозанат холатини уни ташкил этган зарраларнинг холатларини умумий 
таризда ифодаловчи катталиклар оркали хам аниклаш мумкин. Масалан, системанинг 
босими,зичлиги, харакати, концентрацияси, хажми элекр ва магнит майдонларининг 
кучланганлиги шундай катталикларга киради. Бундай катталиклар макроскопик 
параметралар деб аталади. Макроскопик параметрлар воситасида тавсифланадиган 
холат макроскопик холат ёки макрохолат деб аталади. 
Макроскопик параметрлар ички ва ташки параметрларга булинади. Ички 
параметрлар системанинг ички холатини белгилайди. Ташки параметрлар билан 
системага таъсир килаётган ташки жисмлар ва куч майдонлари характерланади. 
Газ камалган идиш хажми унинг деворлари холати билан аникланади. Бу ташки 
параметрдир. Газнинг идиш деворига босими унинг молекулаларнинг иссиклик 
харакати тезликларига боглик булади. Бу ички параметрдир. 
Агар газ куп атомли булса, уни киздирганда молекулалар атомларга 
парчаланади, яъни молекулалар диссоцацияланади. Диссоцияланган молекулалар 
сонини уларнинг умумий сонига нисбати диссоцияланиш даражаси деб аталади. Газ 
яна хам киздирилса унинг атомлари ионлашади - зарядланган ионлар ва электронларга 
парчаланиб кетади. Ионлашган атомлар сонини умумий атомлар сонига нисбатан 
ионлашиш даражаси деб аталади. Газларнинг диссоцияланиш ва ионлашиш
даражалари-ички параметрлар хисобланади. Газ электр майдонида кутбланади, магнит 
майдонда эса магнитланиб, газнинг электр ва магнит майдонлари пайдо булади. Булар 
хам ички параметрлардир. Лекин газ жойлашган электр ва магнит майдонларнинг 
кучланганликлари-ташки параметрдир. 
Моддани ташкил этувчи зарралари сони модда микдорини белгилайди. Модда 
микдори мол деб аталади. 1 Мол моддани шундай микдорики, ундаги зарралар сони 
0,012 кг углерод 
12
С даги зарралар сонига тенг. Демак, хар кандай моддани 1 Молида 
бир хил сондаги зарралар булади. Бу сон Авогодро сони деб аталади.
12
С да 12 та 
элементар зарра бор (протон + нетрон). Хар бирининг массаси М
а
= 1,6х10
-27
кг . 
Шундай килиб, 0,012 кг 
12
С даги зарралар сони
N
А
= 0,012/12m
o
= 10
-3
|m
o
кг х мол
-1
= 6,02 х 10
23
мол
-1

12
C нинг битта молекуласи массаси: m
a
=12 x m
0
= 2 x 10
-26
кг. Бундан 



12
С нинг моляр массаси

= m

x N
A
= 2 х 10
-26
х 6,02 х 10
23
= 12 х 10
-3
кг / мол. 
Шундай килиб, моляр масса

=m
мол
х N
А
формула билан топилади бу ерда m 
мол
- молекула массаси. Модда массаси унинг моляр массасига нисбати модда микдори 
деб аталади, яъни

= M/ 

кг/мол. Mодда микдори берилган М массали моддада канча 
мол борилигини ифодалайди. Берилган моддадаги молекулалар сони n =М/m
мол 
=МхN
A
/m
мол
x N
A
=

x N

га тенг булади. 
Мисол -1. Сувнинг нисбий массаси М
2
=18 10
-3
кг/мол.
Моляр массаси M =18 х 10
-3
кг/мол. 1 кг сувдаги моллар сони

= 1 кг/18х10
-3
= 55,6 мол 
Молекула массаси m
о
=M
2
x m
маб
= 18 х 1,6 х 10
-27
= 2,99 х 10 
-26
кг. 
1 г даги молекула сони n = М/ m
о
= 1х10
-3
кг /2,99 х 10 
-26
кг = 
= 3,33 x10
22
та молекула бор.
Ёки n =

x N
A
= 0,056 мол x 6,02 x 10
23 
мол
-1 
= 3,33 x 10
22
та. 
Мисол 2: сувнинг битта молекуласи хажми

V =3х 10
-29
м
3
булса, 
сув зичлиги топилсин: 

= m
o
/

V =10
3
кг/ м
3


Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish