Узбекистон республикаси олий


Суюкликнинг сикилувчанлиги



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet63/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

1. Суюкликнинг сикилувчанлиги.
Р босимнинг бир-бирликга узгарганда хажмнинг нисбий узгариши жимснинг 
сикилувчанлик коэффициенти деб аталади ва уни
билан белгилаймиз: 
(1) 
Идеал газлар учун , яъни босим Р=1 атм. булса атм га тенг
босим 2 марта ортса хажм 2 марта камаяди. Суюкликларнинг сикилувчанлик 
коэффициенти жуда кичик ва купчилик суюкликлар учун 10 - 10 атм чегарасида 
ётади. 
Суюкликларнинг сикилувчанлик коэффициенти босим ортиб бориши билан 
камайиб боради. Чунки, суюклик сикилган сари унинг зарралари орасидаги масофа 
камаяди ва уларнинг узаро итаришиш кучлари ортади. Паст босимларда турлича 
суюкликларнинг сикилувчанлик коэффициенти бир-биридан катта фарк килиши 
мумкин булса, юкори босимларда барча суюкликлар учун деярлик бирдай булиб 
колади. 
Суюкликларнинг сикилувчанлик коэффициенти температура катталашади. 
Чунки суюклик кизиганда унинг хажми ортиб, молекулалар орасида масофа 
катталашади ва улар орасидаги итаришиш кучлари камаяди. 
Тажрибадан олинган маълумотлар асосида суюкликнинг сикилувчанлик 
коэффициенти учун куйидаги эмпирик формулани ёзиш мумкин: 
(2) 
бу ерда А температурага боглик равишда ортиб борувчи бирор функция, Р- ташки 
босим ва Р Ван-дер-Ваальс кучлари билан боглик булган босим. 
Сикилувчанликни улчайдиган асбоблар пьезометрлар деб аталади. 
2. Суюкликнинг иссикликдан кенгайиши.
Бирор жисмнинг Т хароратдаги хажми 
(3) 
бунда - бошлангич хажм, -хажм кенгайиш коэффициенти. Харорат 1 К га узгарган 
булсин. 
(4) 


78 
(4) дан (3) ни айирамиз. Бунда хажмнинг узгариши 
бундан хажм кенгайиш коэффициенти 
(5) 
келиб чикади. 
Идеал газларда
эди, лекин суюкликларда бу богланиш анча заиф ва 
харорат кутарилиши билан бироз ортади. Босимнинг ортиши билан эса камаяди. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   59   60   61   62   63   64   65   66   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish