Узбекистон республикаси олий


Кайтар ва кайтмас жараёнлар



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

Кайтар ва кайтмас жараёнлар. 


66 
Хар кандай молекуляр система унга ташки кучлар таъсир килмаганда утадиган 
ва истаганча узок муддат тинч туриб коладиган холати унинг мувозанат холати деб 
аталади. Системанинг номувозанат холатдан мувозанат холатга утиш жараёни 
релаксация, бунинг учун керак булган вакт эса релаксация вакти деб аталади. Шу билан 
бирга система бир мувозанат холатдан иккинчисига утган булса, у уз-узидан дастлабки 
холатига кайтиб ута олмайди. Бошкача айтганда система мувозанат холатга утишдаги 
холат узгаришлари ташки таъсирсиз тескари йуналишда руй бериши мумкин эмас экан. 
Газ буш идишга куйиб юборилса, бироз вактдан кейин бу идишнинг бирча 
кисмини эгаллайди ва барча жойда деярлик бир хил зичликга эга булади. Бирок ташки 
кучлар таъсирисиз газ хеч вакт идишнинг бир кисмида унинг бошка кисмидагига 
караганда катта микдорда(катта зичлик билан) тупланмайди. Худди шунингдек аввал 
алохида булган газларни аралашгандан сунг ташки кучлар таъсирисиз ажратиб 
булмайди. Бу мисол молекуляр системада руй берадиган жараёнлар кайтмас жараёнлар 
эканини курсатади. 
Кайтар жараёнлар деб система холатининг шундай узгаришига айтиладики, бу 
жараён тескари йуналишда амалга ошганда система тугри йуналишдаги оралик 
холатлар оркали кетма-кет утиб дастлабки холатга утадиган, бирок системадан 
ташкаридаги жисмлар холатига хеч кандай узгариш киритилмайдиган утиш эканлигига 
айтилади. Бу коида шартларни каноатлантирмайдиган утишлар кайтмас жараёнлар деб 
аталади. 
Барча кучиш ходисалари - иссиклик утказувчанлик, диффузия ва ички 
ишкаланиш кайтмас жараёндир. 
1.5. Назорат саволлари.
Блум таксономияси.
1.Термодинамик жисм ва унинг иссиклик харакатининг хусусиятлари тугрисида 
тушунча беринг.
2. Термодинамик жисмнинг мувозанат холатининг кандай белгилари бор?
3. Кайтар ва кайтмас жараёнларга мисоллар келтиринг? 
4. Релаксация вакти нима?
А) Системанинг номувозанат холатдан мувозанат холатга утиши учун кетган вакт. 
В) Система холатининг хар кандай узгариши учун кетган вакт. 
С) Система энергиясининг узгариши учун кетган вакт. 
Д) Системадаги тасодифий узгаришлар орасидаги вакт
Е) Кайтар жараёнлар орасидаги вакт. 
5. иссиклик утказувчанлик, диффузия ва ички ишкаланиш каби ходисалар кайси 
жараёнларга мисол була олади?
А) изожараёнлар, В) кайтар жараёнлар, С) кайтмас жараёнлар, В) кучиш жараёнлари, Е) 
Номувозанатсиз жараёнлар. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish