Узбекистон республикаси олий


 1.1. Биринчи асосий савол



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

6. 1.1. Биринчи асосий савол:
Броун харакати. 
1.2. Асосий саволнинг максади: Молекуляр кинетик назария хулосаларини 
тасдикловчи Броун тажрибалари билан таништириш, бу тажрибаларда кузатилган 
натижаларнинг мохиятини тушунтириш. Шунингдек, бу тажрибалар моддага тегишли 
булган бошка параметрларнинг кийматини аниклашга имкон бериши хам курсатиб 
утилади.
1.3. Идентив укув максадлари: 
1) Броун заррачаларининг харакати тартиб харакат эканлиги урганилади. 
2) Броун заррачаларининг харакати тартибсиз харакатининг сабаблари урганилади. 
3) Броун заррачаларининг тартибсиз харакат килиб вакт ичидаги силжишини 
хисобловчи формула билан таништирилади. 
1. 3. Мавзу баени: 
Броун харакати. 
Молекулаларнинг тартибсиз харакатини реаллигини энг ишонарли тасдикловчи 
далиллардан бири Броун харакати деб ном олган ходиса хисобланади. 
Инглиз ботаниги Р.Броун 1827 йилда кучли микроскоп ёрдамида сувда 
эримайдиган майда буёк зарраларининг сув ичидаги тартибсиз харакатини кузатди. Энг 
хайратга соладигани шу булдики, бу зарралар харакатининг хеч тухтамаслигидир. 
Броун зарралар траекториясининг мураккаб синик чизиклардан иборат эканлигини 
курсатди. Бу ходиса буёк заррачаларининг сув заррачалари билан доимо тукнашиб, уз 
йуналишларини узгартириб туришидан далолат беради. Бунда кичик зарралар тез 
харакатланса, каттарок зарралар сеаин харакатланиб, йуналиши узгариб турадиган ук 
атрофида айланиб хам туради.
Броун харакатининг юзага келиш сабабларини МКН асосидагина тушунтириш 
мумкин. Зарраларнинг тартибсиз харакатига сабаб шуки, суюклик молекулаларининг 
харакатидаги флуктациялар туфайли заррага берадиган зарбалари бир-бирини 
мувозанатлай олмайди. Натижада бирор йуналишда заррага куйилган тенг таъсир 
этувчи куч пайдо булади. Флуктациялар жуда киска вактли булиши туфайли тенг 
таъсир этувчининг йуналиши хам тез-тез узгариб туради. Браун зарраларининг 
харакатининг тартибсизлиги ана шундан келиб чикади. 
Броун харакатининг микдорий назариясини 1 марта 1905 йилда Эйештейн ва 
Смолуховский яратишда. Бу назария Браун заррачалари чекли кичик вакт ораликлари
да. силжишларини хисоблаш имкониятини беради ва уни куйидаги формула билан 
ифодалайди: 
Бу ерда заррача радиуси, - суюкликнинг ковушкоклик коэффициенти. 
Бу формулага кура, Броун заррачасининг оралигидаги Х уки ёки ихтиёрий 
бошка ук буйлаб силжишлар квадратининг уртача киймати шу вакт оралигига 
пропорционалдир. 1909 йилда Перрен хам шундай тажриба утказди ва айрим 


32 
молекулаларнинг бирор вакт оралигидаги силжишларини улчади ва (1) формулага мос 
кийматлар хосил килди. Бу Броун харакатининг молекуляр кинетик тушунчалар 
асосида тушунтирилишининг хамда МКН нинг тугрилигини яна бир бор тасдиклайди. 
Перрен тажрибасидан ,Т ва Q маълум булган холда Х ни улчаб К ни аниклашда 
фойдаланиш мумкин. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish