У'збекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги


МАКОНДА ТУРЛИ ХИЛ ХОЛАТДА



Download 10,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet74/130
Sana12.11.2022
Hajmi10,12 Mb.
#864645
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   130
Bog'liq
Filologiyaning dolzarb muammolari

МАКОНДА ТУРЛИ ХИЛ ХОЛАТДА
БУЛГАН ПРЕДМЕТЛАРНИ АНИК^АШНИШ
СЕМАНТИК УСУЛЛАРИ
Юсупова Ш .Б. - УзМУ
Л и н гв и с т и к д о л атл ар н и о н о м а с и о л о ги к д о и р ад а 
урганиш, уларнинг семиологик, социал-психологик ва 
айнан лингвистик хусусиятини чукуррок; ёритиб беради.
Фазода турли хрлатдаги предметам ифодалашга хизмат 
Килувчи воситаларни ва шу билан бирга инглиз тилида 
дейктик функцияларни бажарувчи феълларни урганиш 
анчагина долзарб ва к*изик;арли масала саналади. Ушбу
133


макрлада инглиз тилида маконда жойлашган предметларни 
аникдашнинг семантикасини хдракат феълларида ёритишга 
Харакат этилади.
Дейксислар тизимида \аракат феъллари алохида урин 
тутади. Харакат феълларининг дейктик функциясининг асосий 
хусусияти уларнинг семантик жихатдан белгиланмаганлигидир. 
Семантик-грамматик оппозиция — “очикелик/ёпик
1
л и к ” 
д ей к ти к
к атего р и ял ар
д ар аж аси н и н г 
л и н гв и сти к
шаклланишини курсатади. Очик, шаклда семантик параметрга 
мос келувчи дейктик категориялар асли алохида морфема, 
алохида суз билан ифодаланади. Бирок, ёпик, шаклда дейктик 
категориялар сузлар семантикасида ифодаланиши мумкин 
хамда ифода этиш доирасида исботланган фактларга эга 
булмаслиги хам мумкин*.
С ем ан ти к—грам м атик о п п о зи ц и ян и н г охирги тури 
булган “кенглик/чегараланганлик” курсаткичи дейктик 
сузларнинг специфик реализациясини курсатиб беради. 
Дейктик сузлар турли хил синтактик уринларда турли хил 
дейктик категорияларни хосил кдлади: Бу китоб — 
This is
a book,
бу пайт — 
In this time.
М азм у н д о р л и к /м о с 
келувчанликнинг чегараланганлигидан дейктик сузлар 
фак^атгина 
д е й к т и к
к а т е г о р и я л а р н и н г
ал о х и д а 
параметрларини ифода этиш имкониятига эга.
Инглиз, рус ва Узбек тилларидаги феъллар бир хил 
хусусиятларга эга: харакат, йуналиш хдракати, кучиб юриш 
усули. Б ирок, улар уртасида о чикуш к/ёп и кдик каби 
дейктик категориялар асосида фар к, кузатилади. Шундай 
к^илиб, й у н ал и ш х ар ак ати и н г л и з ти л и д а д е й к т и к
категорияни ифодалашда махсус ифода шаклига эга эмас, 
балки факдт семантемада ифодаланади ва шу билан бирга 
ёпик^лик ифода шаклига эга булади. 

Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish