Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде


$тк а-  билар, триурускабилар, лолакабилар ва палмакабилар. Булдуруцуткабилар (Alismatidae)



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

1
$тк а- 
билар, триурускабилар, лолакабилар ва палмакабилар.
Булдуруцуткабилар (Alismatidae)
синфча (аждодча)си
Мазкур синфча 11 та кабила, 18 та оила ва 56 туркумга 
мансуб 500 та турни бирлаштиради. Уларнинг аксарият 
кисми сув ва сернам муэдет билан богттанган.
Булдуркнамолар (Alismatales) цабиласи.
Бу к;абилага 2 та оила киради.
Булдурукдошлар (Alismataceae) оиласи
Бу оилага 13 туркумга мансуб, 100 га як^н тур киради. 
Улар сув ^авзаларида, боткркдикларда усадиган куп йил­
лик утлардан ташкил топган. Барглари илдиз бугазида жой­
лашган. ГулкЗфгони оддий-гултожсимон ёки мураккаб, 3 
та гулкосачабарг ва 3 та гултожбаргдан ташкил топган. Чан­
гчилари одатда 6 та дан. Меваси бир урукли.
Узбекистонда оиланинг 2 та туркумга мансуб, 4 та 
тури усади.
Лолакабилар (Litiidae)
синфча (аждодча)си
Лоласимонлар ичидаги энг катта синфчалардан бири 
саналган бу (синфча) вакиллари гулкургонининг содда 
тузилишга эга булиши билан характерланади. Уларнинг 
мевачибарглари апокарп типда булади. Синфча 21 та 
Кабилани, 96 та оила, 2700 га як,ин туркум ва 5600 та­
дан зиёд турни бирлаштиради.
131
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кабила 9 та оилани уз ичига олади.
Савринжондошлар (Melanthiaceae) оиласи
(Liliaceae оиласидан ажратилган)
Кабиладаги энг йирик бу оилага 47 туркумга мансуб, 
400 тага якин тур киради. Уларга илдизпояли ва пиёзчали 
куп йиллик Углар киради. Ер юзида анча кенг таркалган . 
Гуллари актинаморф, икки жинсли, гулкЗфгон булаклари 
эркин жойлашган ёки кисман туташиб найча ^осил кдлади. 
Чангчиси одатда 6 тадан, уругчиси 3 та мевачибаргцан таш- 
кил топган. Меваси куп баргакли кусакча.
Узбекистонда 2 та туркумга мансуб 3 та тури усади.
Таъкидлаш жоизки, Merendera билан Colchicium туркум- 
лари олдинлари Лоладошлар (Liliaceae) оиласи таркибида 
булган. Манзаралиги жщатдан улар алохдца уринда туради. 
Кесселринг савринжони (Colchicum kesselringii) Узбекистан 
Республикаси «Кизил китоби»га киритютган.
Гулсафсардршлар (Iridaceae) оиласи
Бу оилага 70-80 туркумга мансуб, 1800 та тур киради. Улар 
илдизпояли, пиёзли ёки илдиз тугунакли куп йиллик утлардан 
иборат. Оила вакиллари Ер шарининг \амма минтакаларида уч- 
^айди. Айникса Евросиё, Американинг жанубидаги троггикларда, 
Урта Ер Денгиз буйи мамлакатларида кенг таркалган. Узбекис­
тонда 6 туркумга оид 30 тури усади. Гуллари зимогорф, икки 
жинсли, гулкургони 6 б^лакдан иборат. Меваси куп уругли кусакча 
Гулсафсарларнинг Ер юзида 300 га якин тури бор.
Узбекистонда усадиган гулсафсардошлардан гладиолиус 
(Gladiolus), заъфарои (Crocus), иридодиктиум (Iridodictyum) 
ва юиоиа (Juno)napra ои^ 5 та тур Узбекистон Республикаси 
“Кизил китоби”га киритилган.
Лоладошлар (Liliaceae) оиласи
Бу оилага 10 туркумга мансуб 500 та тур киради. Ер 
шарининг *амма жойида, айникса Евросиё ва Европада 
к^пучрайди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Узбекистонда 4 та туркумга кирувчи 70 тага якин тур­
лари усади. С^нгги йилларда бойчечак (Gagea) ва лолалар- 
дан (Tulipa) кашф этилган янги турлар Узбекистон фло- 
расининг 1941 йилда нашр этилган биринчи томига кирма- 
ган. Оиланинг жуда куп турлари 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish