Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги узбекистон республикаси фанлар акаде



Download 4,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/93
Sana25.02.2022
Hajmi4,93 Mb.
#304750
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   93
Bog'liq
Yuksak o'simliklar sistematikasi

1. Уругаалласизлар
2. Бир уруталлалилар
3. Икки уруталлалилар.
Шунингдек у усимликларни 15 та синф ва 100 та оилага 
булиб урганишни тавсия килади. А. Жюссье тизими табиий 
тизимни яратишга кушилган катта хисса булган. Бу сохада 
куп изланишлар олиб борилди. Масалан, Декандол уз ти- 
зимида усимликларнинг анатомик тузилишига алохида
76
www.ziyouz.com kutubxonasi


эътибор беради ва усимликларни 161 оилага булади. Таъ- 
кидлаш жоизки, бундай тизимлар куплаб тузилган. Бирги- 
на гулли усимликларнинг 20 дан ортик, тизимлари мавжуд. 
Табиий тизимнинг такомиллашишига Ж.Б.Ламарк (1744- 
1829) узининг катта *иссасини купщи. У эволюцион наза- 
риянинг биринчи муаллифи сифатида майдонга чикди.
Маш)сур немис ботаниги А.Энглер (1844-1930) бутун 
дунё тан олган филогенетик тизимни майдонга ташлаган. 
Бу тизим Энтлернинг, 1887 йилда нашр этилган асарида 
баён этилади. Бу асар 12 марта нашр этилган. Энглер тизи- 
мида барча усимликлар дунёси 17 та булимга ажратилади 
Шундан 13 булими тубан усимликларга тааллукли булиб
14 нчи булим йусинларни уз ичига олади. 15-булим псило- 
фитлар, псилотлар, плаунлар, киркбугимлар ва кирккулок,- 
ларга, 16-булим очик; урушиларга, охирги 17-булим эса ёпик, 
урурлиларга багишланган. Филогенетик тизимлардан яна 
бири Даниялик ботаник Е.Варминг ва Австралиялик бота­
ник Р. Веттштейнларникидир. Р.Ветгштейн уз тизимида 
Усимликлар дунёсини 9 та булимга ажратади. Шундан 8 та 
булим тубан Ус:.мликларга оид булиб, 9-булим юксак усим- 
ликларни уз ичига олади. Юксак усимликларнинг филоге­
нетик тизимини яратишда немис ботаниги В.Цеммерма- 
нинг хизматлари катта булган. Унинг усимликлар филоге- 
неяси (1959) \акдца ёзилган асарида усимликларни бир неча 
rypyx?iapra булиб урганиш таклиф этилган.
В. Циммерман юксак усимликларнинг турларини — тенг 
споралиларга ва урурттиларга булиб, уларни геологик дав- 
рларда учрашини фоиз ^исобида курсатади. Россияда усим­
ликлар систематикасига П.Горянинов (1795-1865) катта 
\исса кушади. У 1894 йилда «Табиат тизимининг узига хос 
кирралари» номли китобида табиатда тарак^иёт оддийдан- 
мураккабга томон йуналишда боришини ва тубан усим- 
ликлардан - юксак усимликлар келиб чикканлигини таъ. 
кидлайди. П.Горянинов усимликлар дунёсини, 12 та синф, 
48 та к;абила ва 187 та оилага булади. Филогенетик систе- 
мани тузишда М.Горажанин, Н.Кузнецов (1914), Х.Гал- 
лир (1912), А.Вага, Д.Зеров, Ч.Бесси (1995), Д.Ж.Хатчин- 
сон ва Н.Бушларнинг хизматлари бенщ оя катта булди.
Шунингдек филогенетик тизимга багишлаб, А.Кранк- 
вист, Р.Далгрен (1880), А.Л.Тахтаджян (1987) кабилар 

Download 4,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish