Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент давлат иктисодиёт университети



Download 5,17 Mb.
Pdf ko'rish
bet80/130
Sana23.04.2022
Hajmi5,17 Mb.
#575957
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   130
Bog'liq
Ижтимоий психология

“attitud”
-
ammumiod
тушунчаси 
кулланилади. Хорижлик олимлар аттитюдга таъриф берганларида 
унинг ижтимоий хулкка алокадор эканлигини, индивиднинг 
илгариги тажрибаси таъсирида у ёки бу вазиятларга реакция 
бериши холати эканлигига купрок ургу берадилар. Шундан келиб 
чикиб, аттитюднинг туртта асосий 
вазифаси
мавжуд эканлигига 
эътибор каратилган:
1) 
мослаштирувчи -
аттитюд субъектни унинг максад ва 
манфаатига 
алокадор 
булган 
объектларга 
йуналтиради, 
мослаштиради;
2) 
билиш функцияси
- конкрет объектга нисбатан мавжуд 
вазиятда анчагина кулай булган хулк-атвор шаклини танлашга 
ёрдам беради;
3) 
намоён этиьи функцияси -
индивидни шахе сифатида, 
муайян кадриятларга эътикоди бор инсон сифатида тутишини 
таъминлайди;
4) 
уимоя вазифаси
- шахенинг ички зиддиятларини бартараф
44 Узнадзе Д.Н. Психологические исследования. - М.: 1966
113


этиш ва турли вазиятлардан чикиб кетишига имкон беради.
Бу функцияларни бажарувчи аттитюд олимлар фикрича узига 
яраша 
тизимга 
хам эга булади. Америкалик 
М.Смит 
аттитюднинг 
уч компонентли тизимни фарклайди:
I.
 
Когнитив компонент 
- бу ижтимоий установка объектини 
англаш билан боглик жихатлар;
II. 
Аффектив компонент 
- бу объектга нисбатан миссий 
муносабатлар, уни эмоционал бахолаш, ёктириш-ёктирмаслик 
билан боглик субъектив холатлар;
III. 
Хулк-ameop компоненти (ёки конатив) -
объектга 
нисбатан реал хатти-харакатни тушунтирувчи жихатлар.
Бу учала компонентлар узаро бир-бирлари билан боглик булиб. 
вазиятга караб у ёки бу компонентнинг роли устунрок, сезилар- 
лирок булиши мумкин. Шуни ^ам таъкидлаш жоизки, компонент- 
лараро монандлик булмаслиги хам мумкин. Масалан, айрим 
талабалар талабалик бурчи ва ички тартиб интизом билан жуда 
яхши таниш булсалар-да, хар доим хам унга риоя килавермайди. 
“Тасодифан даре колдириш”, “жамоатчилик жойларида тартибни 
бузиш’' каби холатларда когнитив ва хулк-атвор компонентларида 
уйгунлик йуклигини курсатади. Бу бир карашда суз ва иш бирлиги 
принципининг турли 
шахсларда турлича 
намоён 
булишини 
эслатади. Агар одам бир неча марта била туриб, ижтимоий хулкка 
зид харакат килса ва бу нарса бир неча марта кайтарилса, у бу 
холатга урганиб колади ва бу установкага айланиб колиши мумкин. 
Шунинг учун хам биз ижтимоий меъёрлар ва санкциялар 
воситасида бундай карама-каршилик ва тафовут булмаслигига 
ёшларни ургатишимиз лозим. Бу шахенинг ижобий тажрибаси учун 
реал асосдир.
Ушбу феноменга кизикиш билдирган, унинг психологик 
мохиятини очган олимлар кейинчалик унинг ижтимоий хулкни 
мувофиклаштирига каратилган “диспозициялар” нуктаи назаридан 
урганганлар. Масалан, рус олими 
В.А.Ядовh
инсондаги турли 
эхтиёжлар ва турли ижтимоий вазиятларда намоён булиши 
мукаррар булган хулкка оид бир неча жабхани уз ичига олган 

Download 5,17 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   76   77   78   79   80   81   82   83   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish