Узбекистон Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги. Тошкент Архитектура-курилиш институти Курулишни бошкариш факультети



Download 1,4 Mb.
bet36/70
Sana23.04.2022
Hajmi1,4 Mb.
#575698
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   70
Bog'liq
ЛОЙИХА БОШКАРУВИ МАРУЗА МАТНИ, ВАРИАНТИ ЛОЙИХАНИ БОШКАРУВ КОПИЯСИ

Ўқ диаграмма  ёки асосий жадвал (АДМ). Тадбирларни боғлайдиган ўқлар билан ишлайдиган лойиҳанинг тармоқ моделини яратиш усули. Ушбу усулда фақат тугатиш-бошлаш ҳаволалари қўлланилади.
Шуни таъкидлаш керакки, яқинда ўқ диаграммаси камроқ ва камроқ ишлатилганлиги ва аввалги диаграмма ва Гантт диаграммаси афзалликларга эга эканлигини таъкидлаш керак.
Лойиҳалар жадвалининг асосий шакли бугунги кунда Гантт чартидир. Бунинг устига, ҳар бир иш тақвимда тўпланган ҳукмдори шаклида тақдим этилади.
Гантт диаграммасида, шунингдек, тармоқ диаграммаларида ўқлар билан мантиқий ишоратлар билан кўрсатиш мумкин.
Лойиҳа иш режаларини ишлаб чиқиш учун асбоблар ва усуллар. Математик усуллар, жумладан:
- Танқидий ёндашув усули (CПМ).
- ПЕРТ усули.
- Ресурсларни тартибга солиш;
- Ушбу усулларни амалга оширувчи дастурий таъминот.
Танқидий йўл тармоқ модели бўйича энг узоқ йўлдир. Танқидий йўлнинг хусусияти шундаки, бу йўлда амалга оширилган ишларнинг кечикиши бутун лойиҳанинг кечикишига олиб келади. Озод захира бу ушбу ишни кечиктирмасдан бевосита ундан кейинги ишларни кечиктиришсиз қолдирадиган вақт.
Умумий захира, бу ишни бутун лойиҳани тугатишни кечиктирмасдан вақтни кечиктира оладиган вақт. Умумий захира - алоҳида иш эмас, балки бу иш тегишли бўлган барча йўлнинг ўзига хос хусусияти.
Ресурсларни уйғунлаштириш - бу зиддиятли ишларни (масалан, агар ўша ходимлар уларни бажариши керак) алоҳида-алоҳида ажратиб олишга уриниб, манба тўқнашувларини ҳал қилиш жараёни. Ушбу жараённинг ён таъсири лойиҳанинг давомийлиги ошиши мумкин.
Муҳим воқеа лойиҳа учун муҳим воқеани кўрсатиш учун киритилган нол муддат ишидир. Масалан, ишнинг бошланиши ёки ҳисобга пул тушиши.
Ҳар бир иш учун эрта ва кеч саналарни ҳисоблаш жараёни тармоқ модели бўйича ҳисоблаш деб аталади. У икки босқичдан иборат: тўғридан-тўғри ва тескари ўтишлар.
Олдинга ўтиш вақтида ҳар бир ишни бошлаш ва тугатишнинг эрта кунлари ҳисобга олинади, аксинча, кечки саналар, шунингдек умумий ва эркин захиралар.


Download 1,4 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   32   33   34   35   36   37   38   39   ...   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish